Zauvek Zajedno ♥

Hej devojke! 
IZVINITEEE! Nista nisam radila oko mesec dana, jednostavno sam izgubila svaku zelju i volju i inspiraciju za blogovanje. Ipak, odlucila sam da vam moram napisati roman, tako da evo nastavka! Rakodje, dozvolila sam anonimne komentare tako da slobodno komentarisite ako zelite. Izvinite jos jednom i nadams e da cete uzivati!

„Boze! Ta zurka je bila ludilo! Sa velikim L!“ , rekla je Viktorija odusevljeno uletevsi u stan, skidajuci torbicu i izuvajuci stikle.
“Da, znam“, rekla sam. Spolja sam MOZDA izgledala normalno, ali u sebi sam kljucala od besa. Ne mogu da verujem! Viktorija i dalje nista nije provaljivala.
“Kako je bilo EPSKI kad je Karen pala sa onog konja!“, nastavila je da smara.
“Tako joj i treba kad se penje na statuu!“
Onda me je pogledala.
“Sta je s tobom? Upravo se zavrsila tvoja Slatke Sesnaeste zurka! I bilo je fantasticno! Koji ti je?“
“Samo...“
“Oh, pe tebi je zao sto Ben nije bio tamo! Mora da je imao neke obaveze... Dodji ovamo...“, zagrlila me je.
“NIJE imao obaveze. Nisam ga zvala“.
“Sta?“ Viktorija me je prakticno gurnula od sebe.
“Nisam ga zvala“.
“Nisi zvala svog decka na svoj 16. rodjendan?“
Moji roditelji su bili otisli da prespavaju kod bake, posto smo Viktorija i ja htele da spavamo kod nas. Bile smo same.
“Da“.
“Zasto, kog.... ?“
Zaculo se zvono na vratima.
Otvorila sam ih.
Bendzamin.
“Moramo da raz...“
TRAS.
“Da li si ti to njemu upravo zalupila vrata? Amelija, sta ti je?“, pitala je.
“Sta mi je? MENI nije nista. Ali NJEMU jeste. Gospodin se nije udostojio ni da se SETI da mi je rodjendan! A onda dolazi ovamo u pola dva unoc i zeli da razgovara. E pa nece moci!“
“ZABORAVIO TI JE RODJENDAN?“
“Da“.
Opet kucanje.
“Amelia, zelim nesto da ti kazem! Otvori!“
Drao se ispred vrata.
Prisla sam vratima.
“Nece moci“; rekla sam. „Pokazao si koliko te je briga i sad mozes slobodno da odes. Ja nemam nista da ti kazem“.
*
Usla sam u sobu i bacila se na fotelju dizuci sve cetiri u vis.
“To je to! NIKAD se necu baviti pevanjem. Zavrsicu visu djubretarsku skolu i ici da cistim ulice ili tako nesto...“, kukala sam bacivsi fasciklu preko sobe.
“Sta je sad?“, pitala je Viktorija dizuci pogled sa casopisa koji je citala.
“Treba da polazem za Star Works u petak“, rekla sam.
“PA TO JE FANTASTICNO! Sta tu ne valja?“
“TO sto moram da otpevam Girl On Fire!“
“PA TO JE FANTASTICNO! Ta pesma je prelepa!“
“Ma, da, divna je, trebaju mi duplo jaca pluca za nju...“
“PA TO JE FA... Cekaj, ti mislis da ne mozes da otpevas tu pesmu?“
Uspravila sam se i pogledala je.
“Ne mislim“, rekla sam. „Sigurna sam!“
“Ma daj“, rekla je. „Ne moze da bude toliko lose!“, rekla je i podigla fasciklu. U njoj je bio tekst pesme.
“Wow! Nisam videla ovoliko visokih tonova od kako si pevala I will allways love you na rodjendanu skole!“
Gadjala sma je jastukom.
“Bas ti hvala! TO je bilo od pomoci!“
“Izvini“, rekla je ostavivsi tekstove. „Emili, a... sta ces sa Benom?“
“S kim? A da, on. Pa, nista.“
“NISTA?“
“Nista. On je bio idiot, sa dcu ja da budem idiot“.
“Znas sta? Mozda si u pravu. NE SME da ti zaboravi rodjendan“.
Cule smo stikle u hodniku koje su se priblizavale.
“Ne, ne, ne i ne! Ona NECE nositi to. Ona ima 15 godina, zaboga!“
Moja mama je usla u sobu pricajuci na telefon. Spustila je kese iz prodavnice na sto i nastavila da vice na osobus a druge strane veze.
“Gospodine, ja shvatam da je ona najmladja pevacica u vasoj agenciji, ali to NE ZNACI da cete je obuci kao da ima 30 godina. Dovidjenja!“
Viktorija i ja smo je gledale.
“Kakav nerazuman covek!“, rekla je listajuci nesto u telefonu. Pogledaj sta zeli da nosis na prvom nastupu!“
Viktorija i ja smo skocile i pogledale u telefon.
“Bila je to gotovo providna haljina i stikle od 20 cm.
“Wow“, rekla je Viktorija, „to izgleda kao nesto sto bi Hejzel nosila“.
“Totalno“, rekla sam. „Hej mislis li da je njeno dupe pravo? Mislim, izgleda kao botoks!“
“Da, ali njoj je samo 16... Ne znam bas“, rekla je Viktorija. „mada me ne bi ni cudilo“.
“Vas dve prekinite ovog momenta! Amelija, sta si dobila za polaganje?“
“Girl on fire“, rekla sam.
“Pa, sta cekas? Ajde, na vezbanje! Obe! Cao!“
*
Boze! Koliko je ovo tesko. Mislim da cu da prerezem grlo da bih lakse otpevala ovo. Toliko je visoko... Viktorija kaze da nije TOLIKO lose, ali ja mislim da jeste.
Posle vezbanja otisle smo kod nje kuci. Viktorijini roditelji su puni k'o brod. Kupili su zatvoreni bazen na terasi. Izasli su sa prijateljima u grad, pa smo Viktorija i ja napravile sleep over. Prvo smo usle u bazen. Viktorija se skuvala, pa je iazsla i sela za laptop.
Ja sam pokusala da pevam Girl On Fire pod vodom i to nije uspelo. Onda sam izronila i krenula ponovo da zaronim, ali Viktroija je rekla:
“Amelija, izlazi iz vode i dolazi ovamo! Ovo bi ti se moglo svideti!“

Izasla sam, uvila se u peskir i sela pored nje.
“Proguglala sam tvoj problem i ovde pise da mozete ojacati glasne zice ako uzmete cedjeni sok od pomorandze i malo djumbira“, rekla je pokazujuci mi recept.
“Bljak! Necu da pijem to!“
“Daj, Amelija, BEBO JEDNA.“
Okej, probacu.
Viktorija mi je napravila sok j ja sam ga popila.
Kad sam kasnije pokusala da pevam, STVARNO je zvucalo mnogo bolje.
Zagrlila sam je. Ti si stvarno genije!
*
Sutradan smo otisle do mog stana.
Viktorija je usla, a onda sam i ja hza njom. Deset sekundi nakon sto sam zatvorila vrata, cula sma zvono i vikanje ispred: „Amelija, moram da razgovaram s tobom i necu prestati da pokusavam dok me ne pustis da ti objasnim!“
Otvorila sam vrata.
“Nema potrebe da objasnjavas“, rekla sam. „Meni je sve jasno, a ti si pokazao koliko ti je stalo! A sada, molim te...“
“Samo me saslusaj!“
Skrstila sam ruke i samo stajala tu.
Usao je i zatvorio vrata.
“Amelija, sta se...“, pitala je Viktorija usavsi, a onda ga je ugledala i nabacila svoju ljutu facu.
“O, vidi“, rekla je. „Pa to je zaboravljac rodjendana!“
“Emili, KUNEM ti se da nije bilo namerno. Znam da je glupo i da je trebalo da se setim ali imam velikih problema i stvarno mi ne treba jos jedna svadja sada... Prolazim kroz period u kome si mi potrebna vise nego inace i stvarno ne zelim ovo. Nisam ga zaboravio zato sto me nije briga za tebe, vec zato sto sam brinuo o drugim stvarima. Ti si mi nesto najvaznije i ako mi neverujes to cu ti i dokazati“.
Htela sam da otvorim usta da mu kazem nesto, ali onda je Viktorija progovorila i sasekla me.
“Stvarno? Onda prestani da igras kosarku“.
“Sta?“, zaprepasceno sam se okrenula ka njoj.

„Sta?“, zaprepasceno ju je pogledao Ben.
“Upravo je rekao da zeli da ti pokaze koliko mu znacis! Odlicno. Odustani od kosarke!“
“Viktorija, znam a je rekao da zeli da mi to pokaze, ali kosarka mu je nesto najvaznije. Necu da mu trazim da je se odrekne zbog mene“.
“Pa, MENI se cini da je on upravo rekao da si mu TI najvaznija. Ako je to istina, nece imati nikakav problem s time da prestane da trenira“.
“Da, ali...“, opet sam zaustila da kazem nesto, ali me je ovoga puta on prekinuo.
“Znas sta? Okej“.
“Sta!?“, zblanuto sam ga pogledala.
“Sta!?“, zblanuto ga je pogledala Viktorija.
“Okej. Uradicu to. Ako ce ti to pokazati koliko mi znacis, odustacu od kosarke“.
To je bio taj momenat kad sam napravila cudan skok u njegovom pravcu i onda ga jako zagrlila.
“Idem ja“, rece Viktorija osetivsi da je nepotrebna i izlazeci iz stana. Mislim da sam videla kako mi je namignula uz smesak preko njegovog ramena.
Pustila sma ga i pogledala ga u oci.
“Ne mogu da verujem da si upravo to rekao“, rekla sam. „Ne mogu da verujem da bi odustao od kosarke zbog mene!“
Nasmesio se, a onda oborio pogled.
Iznenada sam se setila.
“Hoces li mi reci sta te brine? Problemi o kojima si pricao? Mogu li pomoci?“
“Ne“, rekao je.
“Hoces li mi makar reci?“
Posle duze pauze, pogledao me je u oci i rekao: „Moji roditelji se... pa... razvode“.
*
“O boze!“, rekla sam i zagrlila ga ponovo.
“Tako mi je zao“, rekla sam. „Jesi li siguran da ne postoji nista sto ne mogu da uradim da budem od koristi?“
“Pa... ima nesto“.
“Sta?“
“Nastavi da me grlis“.
*
“Ne mogu da verujem da sma bila tako sebicna!“, rekla sam oljustivsi bananu.
“Nisi bila sebicna. Samo nisi znala“, rekla je Viktorija sekund pre nego sto je zagrizla jabuku.
“Znam, ali osecam se uzasno“; rekla sam. „Ja dramim oko rodjendana dok se njemu roditelji razvode“...
“Da, ali makar si ga pustila da ti objasni. Da nisi, bilo bi jos gore“.
“Predpostavljam da si u pravu...“
*

She's just a girl and she's on fire
Hotter than a fantasy, longer like a highway
She's living in a world and it's on fire
Feeling the catastrophie, but she knows she can fly away
Bila sam jako pazljiva.
Pustala sam glas visoko na potrebnim tonovima, a u ustima mi se osecao ukus pomorandze i celera.
Bila sam jako nervozna kad je doslo do refrena, ali sam pustila glas i napregla se. This girl is on fire
This girl is on fire
She's walking on fire
This girl is on fire
Kad sam zavrsila refren covek iz Star Works-a je ustao i poceo da aplaudira, a onda i svio oko njega, racunajuci i mamu i tatu, gdjicu Hilt, Celsi, Noru i Ejmi, Viktoriju i Bena.
Ohrabrena time, nastavila sma da pevam i uspela sam da bez problema zavrsim pesmu.
Svi SU pljeskali i tapsali, a debeli covek iz agencije mi je saopstio da sam primljena i dao je mojim roditeljima i meni da potpisemo ugovor.

I, to bi bilo to za prvi deo. ♥
____________________________________________
2. deo
....................................................................

Debeli covek iz agencije prisao mi je posle nastupa.

Stajala sam na sceni i cekala da pridje, gledajuci kako se poput debelog pingvina gega ka sceni. Imao je veliku sjajnu celu na vrh glave i nosio je crno odelo i roze kravatu.
Dpgegao se do scene i prisao mi.
Bio je zadihan zbog toga sto je prevalio tih 10 m do mene.
Disao je otezano i grudi su mu se podizale i spustale.

„Cestitam... na... nastupu“, rekao je pokusavajuci da prica i dise u isto vreme i pruzajuci ruku.
“Hvala vam“, rekla sam.
“Posedujes ogroman talenat“, nastavio je, stavivsi ruku na debeli stomak, „svetu bi se dopala. Ti si nebruseni dijamant! Ma, kakav dijamant! Ti si rudnik dijamanata!“, rekao je.
“Hvala vam jos jednom“, rekla sam, pocinjuci da se smaram.
“Samo, postoji jedan problem“, rekao je.
“Kakav problem?“, pitala sam, pogledavsi u svoje farmerke koje su se zavrsavale parom tamnoroze starki. Da li je roblem u tome sto odbijam da se obucem kao Hejzel?“
“Ne, odeca nije problem“, rekao je kao da mi cita misli, „problem je to sto je nasa agencija dozvoljena da godisnje prihvati 30 klijenata, a mi vec imamo 29“.
“Okej, i... u cemu je tu problem? Mislim, ja sam samo jedna“, rekla sam ne kapirajuci.

„Pa, da, ali problem je sto postoji jos jedan mladi pevac koga takodje razmatramo. Jako je talentovan, kao vi. S tim sto on jos i odlicno repuje. Mi mozemo da primimo samo jedno ove godine, a sledece godine necemo biti u zemlji pa to nece biti moguce. Dakle, mozemo primiti samo jednog mladog pevaca, ili vas ili mladog gospodina.“
Posto nista nisam rekla, nastavio je.
“Mi smo zakljucili da bi najbolje bilo da vi i gospodin provedete odredjeno vreme zajedno, na sceni, naravno, a mi cemo vas pratiti oboje. Posle mesec danan cemo odluciti koje od vas dvoje cemo zastupati i sa kime cemo potpisati ugovor“.
Iznenada je u salu usao decko od prilike Benovih godina, urlajuci na telefon.
“Ne, Andjelina, ne mogu“, pricao je sa jako nervirajucim akcentom. Naglasavao je svaku rec i zvucalo je kao da se prenemaze.
“Rekao sam ti vec“, „ne mogu veceras. Cao!“, spustio je vezu devojci sa druge strane veze.
Kakav seljak!
Nosiu je duboke Nike patike sa velikim jezicima i pantalone sa spustenim turom. Kosa mu je bila ucvrscena sa puno gela tako da je izgledala kao da ce da s erazbije u komadice ako je jace udaris.
Mrzim ovakav tip decka.
Skrstila sam ruke i namestila odbojnu facu.
Decko nam je prisao i u tom momentu zapljusnuo nas je talas skupog parfema.
“Gdjice Termopolis, ovo je mladi gospodin o kome sam vam pricao“, rekao je debeli covek iz agencije. Gospodin Henc, kako me tera da ga zovem.
“Samo lepo, nadam se, Hans“, rekao je ovaj smeseci mu se.
Onda se okrenuo ka meni i pruzio ruku.
“Aleks Dzonson“, rekao je.
Ignorisala sam njegovu ruku.
“Amelija Termopolis“, rekla sam streljajuci ga pogledom. Vec mi se nije svidjao.
“Gdjice Termopolis, zar necete pruziti ruku gdinu Dzonsonu?“, upita debeli covek iz agencije. Mislim, godpodin Henc.
“U redu je, Hanse“, rekao je Dzonson. „Volim kad se prave da ih je tesko osvojiti“.
STA?! Volim kad se prave da ih je tesko osvojiti?
Okej, gd eje kamera? Gde je skrivena kamera? Da li me neko zeza?! Sta ce ovaj sad ovde? I zasto pokusava da bude macan kad to NIJE? I ZASTO je rekao tu glupost?
Bilo mi je doslo da ga osamarim po sred lepe face.
Ovaj bi bio savrsen decko za Hejzel. Mogu da ih upoznam i njih dvoje ce se vencati u roku od 7 dana.

Zamalo da skocim na njega i pocupam mu svu kosu sa glave.

Kako se USUDJUJE da kaze tako nesto?
Sta on misli, ko je?
Oduprla sam se porivu da ga udarim i umesto toga samo sam se zadovoljila drskim odgovorom.
“Za vasu informaciju, gospodine Dzonson“, rekla sam, „Zacepite. Moj decko sedi tamo“.
Dzonson je lenjo bacio pogled ka Benu koji se dopisivao sa nekim. Viktorija je sedela pored njega i skenirala Dzonsona svojim kako-je-sladak pogledom.
E pa, meni nije sladak.
Dzonson se okrenuo nazad ka meni i rekao: „Neka, volim izazove“.
!?!??!?!?!?!?!?
Zinula sam.
“VOLIS IZAZOVE? Da li si ti...“
Onda sam zatvorila oci, stisla pesnice i u sebi izbrojala do deset.
Izdahnula sam.
“Da li bi da odemo na pice posle?“, upitao me je.
“Hvala, nisam zedna“, rekla sam najdrskije sto sam mogla.
“Hajde da vas dvoje otpevate nesto“, predlozio je debeli covek iz agencije (PREKINI! Gospodin Henc).
HA! Sad c da mu se osvetim za to sto je bio ljigavi kreten. Sad cu da mu nabijem nesto tesko sto nece moci da otpeva ni za milion godina. Sad ces ti da vidis!
“Km... dakle, ti repujes? Hajde onda da otpevamo zajedno Love the way you lie!“
Ha! Nema sanse da TO uspe. Eminem je genije. Nikad ga nece stici. Posebno ne ulickani ljugavac poput Aleksa.
“Ali, to ne bi bilo fer!“, rekao je sa pazljivom facom, „onda bi moj deo pesme bio mnogo duzi od tvog i to bi bilo potpuno nefer!! Samo bih se ja cuo, a tvoj divni glas bi ostao u senci mog mocnog glasa... Bolje da oboje podelimo Dear Darlin'! Sta msilis?“
GRR! Ukapirao je sta pokusavas.
Hoces da se igras? Okej. Igrajmo se.
Iako sam htela da se svadjam, debeli covHENC! GOSPODIN HENC! Me je gledao pa sam mirno sela za klavir i pocela da sviram Dear Darlin'.
Dzonson je otvorio usta i poceo da peva.
O.

Moj.

Boze.

U momentu kad je Aleks Dzonson poceo da peva, svi u publici su podigli pogled i prikovali ga za njega.
Aleks Dzonson imao je najlepsi glas koji sam ikad cula. Bio je to jasan, cist, jak zvuk koji je u moje usi ulazio poput obracanja andjela. Kad bih morala da nagadjam kako zvuci andjeo, to bilo upravo ovako. Lako je podizao glas i, mada me nervirao, znala sam da je STVARNO talentovan. Imao je prelep glas. I to je bio najlepsi zvuk koji sam ikad cula. Lepsi od zubora vode, lepsi od cvrkuta ptica, lepsi od zvuka kise, lepsi od Bruna Marsa.

Aleks je zavrsio svoj deo i tada je dosao red na moj deo.
Ja sam ostala pod utiskom i potpuno zaboravila da treba da pevam, i onda sma ukapirala da samo sviram i da svi gledaju u mene!
(!!) Brzo sam otpevala ostatak svog dela i umrla od blama. Ipak, kad je ponovo dosao red na mene znala sam sta ce se desiti i ovog puta sam bila spremna. Iako sam jos bila pod utiskom, uspela sam da pustim glas i sve je bilo okej. Moj glas je odzvanjao skoro poput njegovog.

Zavrsili smo pesmu i svi su gromoglasno aplaudirali.
Deb... GOSPODIN HENC nam je pljeskao skakucuci u mestu i masuci rucicama, istezuci se u svojoj punoj visini od celih 130 cm (ne bukvalno, ali bio je jako nizak i okruglast).
Okrenula sam se ka Aleksu i rekla: „Imas predivan glas“.
“Hvala ti“, nasmesio se i rekao. Nije zvucalo nimalo umisljeno, ni napadno. I, bio je jako sladak kad se smeje. Imao je predivne bele zube.
“Pa, hoces li SADA sa mnom na pice?“, pitao je.
Razmisljala sam na trenutak.
“Moze“, rekla sam. „Ali Viktorija mora sa nama“.
“A ko je Viktorija?“
“Moja najbolja drugarica“.
Pokazala sam glavom ka njoj i on je klimnuo.
Sisla sam sa scene i prisla im.
“Hej, ljudi!“, rekla sam.
“'Ej, mala! Razvalila si!“, rekao je Ben smeseci se.
“Ne bas, ali hvala ti“, rekla sam.
“O BOZE! Taj decko je savrsen!!! MORAS da me upoznas sa njim!“

„Zar ti nisi sa Dzonom?“, upita Ben.
“Pa jesam, ali zelim da ga upoznam!“
U tom momentu Aleks je pritrcao iza mene i stao mahnuvsi im.
“Viktorija, Bene, ovo je Aleks. Aleks, ovo je moja drugarica Viktorija i moj decko Bendzamin“, rekla sam.
Viktorija zamalo da pocne da balavi. Poptpuno je zaboravila na Dzona. Boze.

„Pa, vas dvoje, Aleks nas je zvao na pice ( u stvari, zvao je mene, ali ne mogu to da kazem jer ce zvucati kao da izlazim sa njim!). Idete?“
“Rado!“, rekla je Viktorija odusevljeno gledajuci me hvala-ti-do-neba pogledom. Nasmesila sam joj se. Okrenula sma se ka Benu.
“A ti? Hoces li sa nama?“
Ben je streljao Aleksa pogledom. Onda je pogledao ka meni i ostar pogled je postao nezniji.
“Ne mogu, moram da treniram“, rekao je.
“Treniras?“, ukljucio se Aleks, „Sta to?“

„Kosarku“, odbrusio mu je Bendzamin.
“Stvarno? I ja! Hej, mislis li da bi mogli da igramo basket kasnije? Da vidim da li sam i dalje u formi?“, pitao je Aleks.
“Ne, ne bih rekao da je to dobra idej...“
“ZAASTOO?? Ja bih to BAS volela da vidim. Haajde. Molim te“, rekla sam smeseci se istavivsi svoji angel facu.
Ben je uzdahnuo.
“Okej, ali samo zato sto tebi to toliko znaci“, rekao je.
“Super! Vidimo se kasnije onda“, rekla sam i poljubila ga u obraz, a onda smo nas troje otisli na pice.
*
Aleks, Viktorija i ja smo seli u jedan obliznji kafic i narucili koka-kolu. Aleks je sve vreme pricso o svojoj Evropskoj turneji, i kako je oduvek zeleo da radi sa Star Works-om. Dodao je kako ce biti zabavno takmiciti se sa mnom i sve vreme uopste nije bio ni umisljen ni napadan. Viktorija i ja smo srkale koka-kolu kroz slamcice ne skidajuci pogled sa njega.
na kraju je platio pice i ponudio nam da odemo u bioskop, ali odbile smo, jer je trebalo da idemo kuci.
Moji su bili na putu i ja sam zamolila Bena da me ceka u mom stanu kad se vratimo.
Usla sam u stan ostavila kaput u hodniku. Usla sam u dnevnu sobu i zatekla Bena kako sedi u fotelji u dresu i dopisuje se sa nekim.
Dres je otkrivao ruke koje su bile savrseno izvajane. Gledala sam u te misice i dobila cudnu zelju da ga ujedem.
“Hej!“, rekla sam usavsi u sobu.
“Eeej, mala“, rekao je zakljucavajuci telefon i dizuci pogled.
Sela sma mu u krila i prebacila noge preko desnog naslona za ruke fotelje. Naslonila sam glavu na njegovo levo rame.
“Kako je bilo?“, pitao je sa dozom sarkazma u glasu.
“Super! Trebalo je da budes tamo! Aleks je TAKO gotivan. Ima divan glas i puno je putovao. Uz to obozava kosarku! Vas dvojica bi se savrseno slagali“, rekla sam.
“Ne znam bas“, rekao je Ben kao da je sto posto siguran da NE. „Deluje mi nekako... arogantno“.
“Znam TACNO na sta mislis“.

„Znas?“
“Da, znam. I meni je delovao tako u pocetku. A ona opaska ja volim izazove? To je boli nesto najkretenskije ikad. Ali kad provedes neko vreme s njim shvatis da u stvari i nije toliko los.“
Ben je cutao.
Tada nista nisam primetila, ali cu uskoro shvatiti kolku sam gresku napravila.
*
Viktorija i ja smo sedele na zidicu u turskom sedu i posmatrale Bena i Aleksa kako igraju basket.
Povremeno smo uspevale da uhvatimo i po koji deo razgovora. Pricali su sve vreme dok su igrali. Videla sam da Benu nije drago zbog ovoga i pocinjala sma da se pitam da li je dobra ideja to sto sam navalila da igra.
"Brate, sta ti je? Sto si tako nervozan?", pitao je Aleks uzevsi mu loptu.
"Nisam nervozan", rekao je Ben postogavsi kos.
"Amelija je sjajna devojka. Bas je lepa", rekao je Aleks. Cekaj, STA? "Uz to se i savrseno ljubi".
"STA?!"
Bendzamin je stao kao ukopan ispod kosa, ostavljajuci Aleksu savrsenu priliku da ubaci kos.
"Salim se, bre", rekao je Aleks.  "Skoncentrisi se. Razbijam te zato sto nemas koncentracije".
To je bilo istina. Ben je bio nekako zamisljen, i znala sam da mu se Aleks uopste ne dopada.
Bio je narogusen i gledao je Aleksa kao da pokusava da ga pretesterise pogledom.
"Covece, smiri se", rekao je Aleks. "Samo sam se salio, opusti se".
Dzangrizavi Ben i raspolozeni Aleks igrali su kosarku u narednih pola sata, a onda je Aleks odneo pobedu sa 62:47.
Kad su zavrsili, Viktorija i ja smo sisle sa zidica i prisle im.
"Dodji ovamo! Nema veze, razvalices ga sledeci put", rekla sam Benu grleci ga.
____________________________________________
3. deo
........................................................................................

It's getting late
I'm making my way over to my favourite place
I gotta get my body moving shake the stress away
I wasn't looking for nobody when you looked my way
Possible candidate, yeah
Who knew, that you'd be up in here looking like you do?
You are making stying over here inpossible
Baby imma say your aura is increddible
If you don't have to go, don't
Do you know what just started?
I just came here to party

But now we're rocking on the dance floor, acting naughty
Your hands around my waist
Just let the music play
We're hand in hand, chest to chest and  now we are face to face
I wanna take you away
Let's eskape in to the music, DJ let it play
I just can't refuse it
Like the way you do this
Keep on rockin' to it
Please don't stop the, please don't stop the music
Okej, da li sma rekla da je pevanje u MOJOJ muzickoj skoli divno?
E pa, ODVRATNO je u poredjenju sa pevanjem ovde. O boze.
Pocnimo od toga sto u uglu stoji sto pun soka od jabuke i sendvica ( a znajuci mene i koliko volim da jedem, to je fantasticno), zatim tu je ogromna masina za vetar koja ti nosi kosu i suknju( u mom slucajus amo kosu) dok pevas, zatim tu su i masine za dim, penu i mehurice, onda gore ima oko stotinak reflektora u raznim bojama i oblicima, i momkom iza scene koji ih podesava u zavisnosti od toga koju pesmu pevam. Ako, na primer, pevam Blank Space od Taylor Swift, svuda su malene roze tackice od reflektora, a ako pevam I love Rock 'n' Roll od Britney Spears, to su ogromni beli reflektori koji se pomeraju levo desno i povremeno gase.
Da ne zaboravim PRAVI bend, sa mnogo vise instrumenata nego u staroj skoli, i naravno studio za snimanje iza scene. Mogla bih tu snimiti prvi album! Naravno, ako pobedim Aleksa pre toga. Pevala sam ovu pesmu u momentu kad je Aleks usao u studio i mahnuo mi tako a mi ne ometa nastup. Nasmesila sma mu se i zavrsila pesmu.
Kasnije smo nas dvoje pevali Monster od Eminema i Rihanne i bas kao sto sma ocekivala, ispostavilo se da Aleks ne smao da savrseno peva, vec uz to i savrseno repuje. Repovao je glasno i razgovetno, a u isto vreme brzo, a moj deo pesme je bio prilicno prost pa se nista posebno nije desilo.
Samo, ne mogu da se otrgnem utisku da Bendzamin prezire Aleksa. Kad ga pitam, on kaze da ne, i kaze nesto kao 'bio sam umoran', ili 'nesto sam se svadjao sa Majom' kad ga pitam zasto ga tako gleda. I kad sams a Aleksom, bilo na sceni ili ne, osecam Benov pogled koji nas przi oboje na svom potiljku. Stvarno ne znam sta mu je.
Svasta.
*
Usla sam u kucu i odjednom scepala telefon. Zvala sam Saru. Sara i aj se nisamo ispricale jako dugo vremena. Proslo je 7 dana ili tako nesto. Okrenula sma je, legla na krevet i digla noge u vis ukrstajuci ih.
“Halo?“, javila se Sara posle drugog zvona.
“Eej, Es! Sta ima?“, pitala sam je.
“Emili! Cao! Cekaj da stavim na zvucnik, lakiram nokte“.
Sacekala sam par sekundi i onda je rekla.
“Kreni! Sta je novo?“
“Pa, mnogo toga! Sta sam ti zadnje ispricala?“
“Prosli put, stala si tamo gde ti je Star Works potpisao ugovor za saradnju stobom, ako se pokazes blja od nekog tipa koji se zove Aleks“.
“Da, pa, prethodnih 10 dana proveli smo zajedno. Bukvano smo nerazdvojni. Aleks je TAKO zabavan! Ima PREDIVAN glas. Poslala sam ti snimak njega kako peva Locked Out Of Heaven Bruna Marsa“, rekla sam.
“O BOZE“, poskocila je sara i mislim da sam cula staklenu bocicu laka za nokte kako se prevrce i kotrlja po stolu. Brzo ju je podigla i rekla. „TO je ON?“
“Dap“, rekla sam.
“Emili“, rekla je, „ucini mi uslugu. „pitaj tog decka da me ozeni“.
Nasmejala sam se.
“Znam, stvarno prelepo peva. Samo...“
“Sta samo? Da nije poput slucaja Bruna Marsa, da divno peva a  ima negu glupavu manu? Kao sto je na primer Bruno visok 165 cm?“

„Ne, nije to... Par centimetara je visi od Bena“, rekla sam.
“Sta je onda?“
“Pa... Ne znam, Ben“, rekla sam.
“Ben ti je problem?“, pitala je zacudjeno.
“Da, pa“, rekla sam, „poslednjih dana  mi se cini kao da stvarno ne podnosi Aleksa. Nekako ga gleda kao da zali da ga sprzi pogledom.“
Iskreno, ni ne cudi me“, rekla je Sara, „Milism,pokusaj da gledas stvar iz njegovog ugla. Zamisli da on iznenada pocne da trnira sa nekom superzgodnom lutkom, da svi njegovi rpijatelji polude za njom, i da povrh toga on provodi sve slobodno vreme sa njom? I ti bi je mrzela, zar ne?“
“Pa... bih. Ali ovo je GLUPO. Nema razloga da prezire Aleksa“, rekla sam.
“To znamo ti i ja“, rekla je Sara. „li njegov mozak je muski. Svi muski mozgovi su zakrzljali, i njegov mu govori da mu je Aleks konkurencija“.
“STA?! To je nesto najglupavije sto sam cula jos otkako mi je Viktorija rekla da se NE SNIMA nastavak Twillight-a. Zasto bi Ben mislio da mu je Aleks konkurencija?“
“Pa, Emili, mislimd a si ga malo zapostavila“, rekla je. „Mislimd a se oseca nezeljenim, odbacenim“.
“Okej, i sta ja da uradim povodom toga?“
“Moras da mu pokazes da to nije tacno. Mozete da provedete ceo dan zajedno i pusti ga da bira aktivnosti. Tako ce se osecati bolje, videces. I onda ce prestati da kasapi vas dvoje pogledom“.
“Okej, hvala ti, Es“, rekla sam.
“No problemo“, rekla je. „onda, ocekujem izvestaj o toku situacije za nedelju dana“.
“Jasno, kapetane“, rekla sam smeseci se.
*
“Hajde! MORAS da ih zastitis!“
“Nema sanse!“
“Ma daj! Kao da ima neko da vidi!“
“Poslednji put Emili, necu staviti karmin! I TI si tu da vidis!“
“To NIJE karmin! To je balzam za usta koji ima SPF. Usne ce ti izgoreti ako ga ne stavis, i ne pada mi napamet da to dozvolim! Hajde...“
“NE“.
Ben i ja smo se spremali da izadjemo na plazu. Sara je rekla da moramo da provedemo ceo dan zajedno i ja sma ispanirala ceo dan i prvo sto smo nameravali da uradimo vilo je da njegovim motorom odemo na plazu. Namazali smo jendo drugo i bilo je ostalo da ga nateram da stavi labelo. PROVIDNO labelo. Ali nije bilo sile.
“Znaci, odbijas da to uradis?“
“Odbijam!“
“Cak i zbog mene?“
Cutao je.
Prevrnula sam ocima.
“Okej“, rekla sam. „Da probam ovako“.
Stavila sam debeli sloj labela na usne, prisla mu i pritisla svoje usne na njegove obavivsi mu ruke oko vrata. Ostavila sam mu pecat.
“Eej!“, rekao je smeseci se. „Nije fer“.
“I, kako ti se cini? Da donesem maskaru?“, rekla sam i nasmejala se.
“Nekako je.... masno“, rekao je lizuci usne. „Ali dobro mirise“.
“Okej, 'ajmo sad“, rekla sam.
Seli smo na motor i ja sam ga obavila rukama oko struka, naslonivsi mu glavu na ledja.
Nije nosio koznu jaknu, ali sa njom bi sve bilo kompletno. Ma, i ovako je okej.
Stigli smo na plazu.
Nije bila daleko, voznja je trajala oko 5 minuta, ali ja sma u tih 5 minuta uzivala jako, jako, JAKO.
Sisli smo sa motora, stavila sam ranac na ledja i Ben me je uhvatio za ruku. Zajedno smo prisli jednom od suncobrana i iznajmili dve lezaljke. Osecala sma se cudno dok sam skidala sorts, a onda smo zajedno krenuli ka vodi.
Negde na metar od vode Ben je kleknuo i podigao me kao sto mladozenja prenosi mladu, kao sto me je nosio kad me je uhvatio dok sam padala sa sajli i kao sto me je odneo kuci kad sma se onesvestila.
Imao je romantican pogled u ocima i ja sam mu verovala sve dok me nije bacio u vazduh i ja sam pljusnula u vodu.
Smejao se kao lud dok ga nisma povukla dole za sobom.
Uhvatila sam ga za ruku, zaronila i povukla u dubinu.
Tu sam izasla i rekla: „Ha! Kladim se da ne mozes do bove pre mene“.
Nasmejao se i brazo zaplivao ka bovi.
stigli smo tamo, ja sekund posle njega.
“Kasnis!“, rekao je smejuci se.
“Koliko je ovde duboko?“, pitala sam i zaronila da pogledam.
Scepao me je izvukao gore.

„Sta je!?“, rekla sam tresuci kosu na njega.
“Ne zaranjaj ovde“, rekao je. „Hajdemo nazad“.
“Okej, tata“, rekla sam. „samo da vidim koliko je duboko!“
Uvatio me je za ruku.
"Amelija, ne salim se", rekao je. "Moze biti opasno. Hajdemo nazad".
Otrgla sam mu ruku (sto uopste nije bilo lako u vodi u kojoj ne mozes da stojis niti da se brzo kreces), zaronila i izronila sa druge strane bove.
Terala sam mu inat. Znala sam da to ne podnosi, ali ni ja ne ponasa kao moj stariji brat. Znam da samo brine i cenom to, ali ne ovako.
"Da si duplo duzi, mogao bi da stanes na vrhovima prstiju", rekla sam.
Opet sam zaronila i izasla se negove strane bove.
Istog momenta me je scepao i stavio ruke na moja ledja, drzeci me tako da su moje usne bile na par centimetara od njegovih.
"Zasto to radis?"
Obavila sam mu ruke oko vrata i poljubila ga.
*
"I, kako je bilo?"
"Fantasticno!" rekla sam sa ogromnim osmehom.
"Bili ste zajedno ceo dan? sta ste radili?", pitala je Viktorija namestajuci cebe tako da nas obe prekriva na trosedu.
"Pa, isli smo do plaze, onda smo otisli na pice, pa smo onda ponovo isli na plazu i tamo je bilo neko takmicenje talenata gde se prijavia jedna devojka koja je bila stvarno jako umisljena i zla i zato sam se iz inata prijavila za takmicenje".
"Mora da si ih oduvala".
"Tako nekako", rekla sam. "Dobila sam medalju".
"Vau, to je tako kul! Mogu li je videti?"
"Ne, izgubila sam je".
"IZGUBILA si medalju?"
"Da. Pa, nije mi bas vazna. Mislim, vazno mi je da sam uzivala nastupajuci i da sma podelila nastup sa ostatkom sveta. I da sam israsila dupe onoj likusi".
"I, je l' Ben i dalje sizi zbog Aleksa?"
"Pa, danas je  izgledao kao da ga je potpuno zaboravio. Nadajmo se da ce tako ostati".
________________________________________________
4. deo
....................................................................

Da sam mogla da vratim vreme, verovatno mu ne bih rekla ono sto sam mu rekla. Ali mi nije zao sto sam mu rekla neke stvari. A s druge strane, i jeste.
Ben STVARNO mrzi Aleksa i prestao je i da se trudi da pokusava da to prikrije.  Vise mu ne sveta da ja znam da ga ne podnosi. Pored toga, n Aleks vise nije tako prijateljski raspolozen prema njemu. Sad su obojica kao rogovi u vreci,  i to mi jako, jako smeta.
Dan je poceo sasvim obicno.
Aleks i ja smo vezbali svako za sebe, jer danas nismo pevali u duetu.
bendzamin jos niej bio tu, Viktorija jeste ali ona nije obracala paznju na nas. Sedela je na klupici i vagala izmedju dva para starki. Morala je da odabere jedne a oboje su joj se svidjale, pa je neprestano razmisljala i razmisljala.
Za to vreme, ja sam na sceni vezbala na If I Could Tur Back Time od Cher i cim sma zavrsila, a Aleks je krenuo sa Wake me up, ja sam strcala sa scene da pomognem Viktoriji da odabere jedne starke.
“Nailed it, kao i obicno“, rekla je Viktorija podizuci pogled kad me je videla da sa prilazim.
“Hvala“, rekla sma sedajuci pored nje. Pogledala sam u njen telefon na kome su bile slike oba para preko njenog ramena.
“Dakle, ove ili  ove?“, pitala je.
“Ove. Ne, cekaj , bolje ove“.
“Ali te ne idu uz pink“.
“Da, u pravu si. Ali ove druge ne idu uz teget“.
“Da...“
“Ali ti ni nemas nista teget“, dodala sam.
“Kako nemam? Ne secas se one tegt-bele kosulje koju sma nosila u ponedeljak?“
“A daaa, tacno, imas nju. Usput, MORAS mi je nekad pozajmiti, fantasticna je“.
“Znam! I savrseno ide uz teksas bermude i tvoj teget top“.
“I, eto outfita za sutra!“, rekla sam smejuci se i Viktorija se nasmejala.
“Dakle, ove ili ove?“, pitala je Viktorija.
“Nisam sigurna. Jesi li razmatrala bele plitke? One su mozda najbolja opcija, a ne ove dve“.
“Znam, ali tamo nema broja. Osim toga, jako su osetljive. A ja ne mogu da cistim starke svako vece. Po mom misljenju, patike treba da budu prljave, a bele starke koje su prljave ce biti braon. Tako da, bele otpadaju“.
“Tu si u pravu. Znas sta? Ne moras kupovati nove starke uopste. Za zurku u subotu cu ti ja pozajmiti svoje pink, a ja cu obuti plave. Moze?“
“Moze! Tako te volim! Okej, zovem te u subotu pre podne da napravimo Beauty Morning, moze, ha?“
“Obavezno!“
U tom momentu usao je Ben i obe smo mu mahnule.
“Dobat dan, moje dame“, rekao je srucivsi se u sediste sa moje druge strane i poljubivsi me u znak pozdrava.
“Neko nam je raspolozen“, rekal je Viktorija isplazivsi mu se. „Pa, ja moram da idem. Mama pravi vanilice i ja nemam nameru to da propustim. Emili, vazi za pre izlaska?“
“Naravno“, rekla sam. „Vidimo se“.
Viktorija se nasmesila i mahnula Benu, a onda otisla stavivsi slusalice u usi.
“Izlazis sa Viktorijom?“, pitao je Ben izgledajuci pomalo razocarano.
“Aaam... pa, ne, u stvari. Izlazim sa Aleksom. Idemo na otvaranje neke poslasticarnice koju otvara njegova tetka, dobio je kartu viska i pitao me da idem sa njim“.
Ben se bacio na naslon stolice i zabacio glavu. Okrenula sam se ka njemu.
“Tebi to ne smeta, zar ne?“
“Ni najmanje“, rekao je i ja sam znala da laze.
“A zasto pitas? Jesi li ti imao neke planove za veceras?“
“Pa... da“, rekao je. „Vidis, mama i Maja su otisle van grada kod neke rodjake na dva dana, i ja sam mislio da dodjes da prespavas. Iznajmio sam tvoj omiljeni film“.

„Stvarno? Pristao bi na dva sata smaranja? Uz Twillight?“
“Da, kao da bih aj gledao u Twillight kad ti sedis pored mene“.
Bila je to najsladja recenica koju mi je iko ikad rekao. Da sam makar znala da posle slatkog ide gorko...

„Tako mi je zao“, rekla sam. „Ali vec sam obecala Aleksu. Mogu doci posle?“
“Aha, i da onda celo vece pricas kako je Aleks super i kako ima divan glas“.
Cekaj. STA?

„Molim?“, rekla sam zgranuto.
“Amelija, da li ti stvarno ne primecujes sta on radi?“
Gledala sam ga u cudu. Onda sam se iznervirala.
“Ja stavrno ne primecujem sta TI radis“, rekla sam. „Stavrno te ne kapiram! U cemu je porblem? Da sam se s tobom dogovorila prva ispalila bih njega. Ali nisam, i zato moram da odbijem tebe. Zasto ne mogu da prespavam sutra?“
“Zato sto se mama i Maja vracaju sutra popodne. I nije u tome stvar“.
“Pa? Moji su u Solunu jos sigurno 3 nedelje, mozes prespavati kad pozelis“.
Uvatio me je za ruku.
“Dodji ovamo, molim te“, rekao je i poveo me ka izlazu.
Otrgla sma ruku i posla za njim.
“Sta je?“, rekla sma kad je stao u hodniku, izmedju ulaza u salo i izlaza iz zgrade.
“Ne zelim da on ovo slusa“, rekao je.
“Da slusa sta?“, pitala sam.
“Emili, zar ne vidis kakav je i kako se ponasa? Zarne vidis da te tripuje? DA te ZAVLACI da bi ti se svideo jer si mu konkurencija?“
Nisam mogla da verujem.
Udahnula sam doboko.

„Hoces da ti kazem kakav si TI i kako se ponasas? Ti si bolesno ljubmoran na Aleksa. I ovo sto sada radis je jako sebicno i svojeglavo zato sto meni ovo nesto znaci. Zato sto ja volim da pevam i jer me pevanje ispunjava. A ti pokusavas da to unistis svojom glupom, decackom ljubomorom na decka SA KOJIM pevam, i pravo da ti kazem, uspevas. Stvarno nisam ovo ocekivala, pogotovu ne od tebe“.
“Amelija...“
“O, da pre nego sto zaboravim“, dodala sam, „Aleks makar ZNA kad mi je rodjendan“.
Okrenula sam se da odem.
Uhvatio me je za zglob i rekao: „Amelija, da li znas kad sam ja ljubomoran na nekoga? Kad nekog volim. Bio sam sa Hejzel, koja je setala u tangama pred celim gradom i nisam ni trepnuo. Bio sam sa Marisom koja je obracala paznju na sve sem na mene, i nije me bilo briga ni 5 para. A sad sam sa tobom, i sama pomisao na tebe koja STOJIS pored njega dodje mid a ga isprebijam, da ga ubijem... Zato sto te volim. On ije savrsen kao sto mislis, VERUJ mi“.
Otrgla sam ruku.
“Pusti me!“, rekla sma i okrenula se i krenula.
“Amelija, molim te stani!“, viknuo je za mnom.
Stala sam kao ukopana i okrenula se na peti.
“Znas sta?“, rekla sam. „Daj mi jedan dobar razlog da se ne okrenem i ne odem i ja to necu uraditi! Zasto bih i ostala?“.

„Zato sto si mi previse vazna da bih te pustio da ovako odes“, rekao je.
Prevrnula sma ocima i krenula da se vratim.
“Zato sto ne zelim da te izgubim ovako. I ne zelim da jedna glupa svadja...“, viknuo je za  mnom.
Vratila sam se i prisla mu.
“Ova svadja uospte nije glupa. Pokazala mi je mnogo toga sto nsiam znala o tebi“.
Rekla sam to i onda sam se okrenula da podjem. On je rekao, nesto tise: „Emili...“
“I, da“, rekla sma okrenuvsi se. „Nemoj se vracati unutra. Aleks mi je rekao da ce mi posvetiti jednu pesmu i ne zelim da ti budes tu i sve unistis“.
Okrenula sam se na peti i uletela nazad u salu.
Kao sto sam i ocekivala, on se nije vratio za mnom.
Medjutim, Viktorija je ponovo bila tu, jer je, kako mi je kasnije rekla, bila zaboravila kljuceve.
"Hej", rekla je kad sam umarsirala u salu i tresnula u sediste.
"Sta je bilo?"
"Ben i ja smo se upravo strasno posvadjali"; rekla sam umorno sklapajuci oci i sklanjauci kosu sa lica.
"Nee! Zasto?", pitala je sevsi pored mene. "Sta se desilo?"
"Pricacu ti veceras", rekla sam. "Sara je u gradu i pozvala sam je da prenoci, a i ti si pozvana".
"Vazi", rekla je. "Ma ne brini se ti za to. Sigurna sma da cete vas dvoje prevazici ovo. Vi ste rodjeni jedno za drugo, nema potrebe da brines"; rekla je.
Volela bih da jesmo.
*
Sara, Viktorija i ja lezale smo na podu. Ja sam bila u sredini.
Pre toga smo uzele gomilu jastuka, plisanih igracaka, cebadi i gomilu mekanih stvari i onda smo to pobacale ne debeli cupavi tepih u dnevnoj sobi i onda smo legle jedna do druge. Ja u sredini, Sara desno, Viktorija levo.
Sara nam je pricala o tome kako su ona i Lukas imali tuzan i romantican raskid i kako su resili da ne prekidaju kontakt, i dalje cetuju i cestitaju jedno drugom praznike i rodjendane, samo sto vise nisu zajedno.
"Znas sta? Iskreno, mislim da je tvoja situacija bolja od moje", rekla sam. "Bar znas na cemu si", rekla sam ustajuci po jos kokica.
"Sta se u stvari, desava izmedju vas dvoje?", pitala je Viktorija.
"PA, danas smo se bas gadno posvadjali. Vikali smo jeno na drugo i on je na kraju rekao da me voli i da ne idem nazad ali sam otisla...", rekla sam pokusavajuci da sakrijem suzu gledanjem u plafon.
Nije pomoglo.
"Zastoo ste se svadjali?", pitala je Sara.
"Zato sto je jako ljubomoran na Aleksa! To me uzasno nervira jer ja volim NJEGA, a NE Aleksa. Ali ako ce da bude tako ljubomoran i da se ponasa kao kreten, nema problema!"
"Ne znam, Emili", rekla je Viktorija, "ako je decko ljubomora na tebe znaci da mu stvarno znacis. Devojke su ljubomorne i na devojke koje ne poznaju... Nije isto kod njih, razumes?"
"E pa, ja mislim da se ponasao kao kreten", rekla je Sara, "ukapirace vec, ne birni nista".
Slozile smo se da je vreme za spavanje, pa nas je mrzelo da odemo do kreveta pa smo zaspale tu.
Medjutim, ja nisam mogla da spavam. Budila sam se na svakih pola sata, i oko 4 puta mi je palo na pamet da uzmem telefon i posaljem mu Izvini... Nedostajes mi poruku jer je to bilo istina.
JAKO mi nedostaje, i znam da i ja nedostajem njemu.
I on se prevrce u krevetu i razmislja o nama.
Tiho sam ustala iz kreveta i na prstima otisla do svoje sobe.
Strgla sma zavesu.
U njegovoj sobi bio je mrak. Ne vidim nista! Da li i on stoji pored prozora i gleda ovamo?
Ne. On sigurno spava kao zaklan. SIGURNO je zaboravio na svadju pet minuta posle nje.
Otisla sam do kupatila i pljusnula ledenu vodu na lice.
Bila sam umorna.
Uzela sam staklenu casu i napunila je vodom i krenula da pijem.
DOk sam pila, setila sam se: Sta ako je u njegovoj sobi mrak zato sto on nije u njoj? Sta ako je kod Hejzel? Sta ako mu Hejzel DA? Da li bi on prisao?
O BOZE.
Nisam ni primetila da grcevito stezem casu i da su mi prsti pobeleli sve dok ona nije eksplodirala i pukla u mojoj ruci i dok krv nije pocela da kaplje po podu kupatila, po maminim omijenim ljubicastim cupavim 'tepiscicima' kako smo ih zvali.
Cula sam jednu od devojaka kako dolazi i znala sam da je to Sara, jer se Viktorija ne bi probudila ni da je vezes za top i da pucas dok spava, a kamoli na razbijanje jedne case i kapanje krvi.
Sara je uletela u kupatilo i stala gledajuci me u cudu dok sam odsecno gledala u ruku sa ogromnom posekotinom iz koje je iptala krv slivajuci mi se niz podlakticu i pidzamu, i staklo koje je bilo svuda oko mojih bosih stopala sa crnim noktima.
"Amelija, jesi li dobro?", pitala je gurajuci staklo dalje od mene i vukuci me ka sebi.
"Dodji ovamo", rekla je uhvativsi me za ruku i vukuci me ka kuhinji.
Tamo je iskopala zavoj i obmotala mi ga oko ruke.
Ruka me je pekla i bolela, ali ja to nisam primecivala. Razmisljala sam samo o jednoj stvari.
"Hej Es", rekla sma dok mi je pincetom vadila komadice stakla iz rane, "mislis li da postoji sansa da Hejzel trenutno daje Bendzaminu?"
Sara je podigla pogled. "Ko, MOJA Hejzel? Ma ne. Prvo, ne bi mogao da prodje bezbednosni nocni sistem na njhivom dvorcu. Drugo, on ti to nikad ne bi uradio. I on se oseca isto kao ti".
To mi je bilo dovoljno.
"Hej Es", rekla sam nesto kasnije, "Ben se ponasao kao glupi kreten, je l' da?"
"Da".
"Zasto mi onda nedostaje?"
Sara je podigla pogled od moje rane koju je cistila jodom.
"Zato sto ga volis", rekla je.
___________________________________________
5. deo
.......................................................................................................

Probudilo me je sunce koje je proslo kroz mamin veliki fikus, zavese, Sarinu kosu i moje kapke i przilo me je pravo u oci.
Blestalo je tako jako da sam se cimnula na stranu i bukvalno najahala na Vikoriju, koja je skocila na noge i ja sam pala, glavom na Sarin stomak, koja je skocila u sedeci polozaj i onda smo sve pocele da se smejemo.
Sara se bacila nazad na pod, na jastuke koji su se prordili od naseg bacakanja u toku noci.
“Pa, izgleda da smo budne“, rekla je Vikorija. „Sta ko zeli za dorucak?“
Iznenad ami je pogled pao na zavijenu ruku i setila sam se sta se sinoc desilo. Odjednom nisam vise bila gladna. Podigla sam pogled i primetila da me Sara posmatra.
Brzo sam sakrila ruku.
“Ja... nisam gladna“.
I pre nego sto me je ijednaodnjih pitala neko glupo pitanje, spasilo me je zvono na vratima i ja sam skocila na noge i potrcala ka vratima.
Postar.
Doneo je neke racune i zamoliop+ me da potpisem posto sam mu rekla da u kuci nema nikog starijeg. Naslonila sam papir na zid i potpisala se. Postar je poceo da pretura po torbi trazeci mamine i tatine racune i tada sam videla vrata Benovog stana preko puta kako se otvaraju i kako je gospodin Roberts izleteo kroz njih sa koferima, dok su Maja i Ben stajali na dovratku tuzno gledajuci za njim.
Ja sam najuzasnija osoba koja postoji!
Kako sma mogla da zaboravim da se njegovi roditelji razvode?
Zasto sam ovoliko glupa?

Ja sma jedina koja mu moze pruziti malo paznje trenutno, dok se ovo dvoje kolju! Naravno da je bio ljubomoran na Aleksa. Kako to nisam mogla ranije da ukapiram?
Ne, moram da zaustavim ovu kretensku situaciju.

Glupi postar je nasao glupe racune i gurnuo ih u moju ruku.
Posejala sam ih na stocic u predsoblju i otrcala do ormara. Scepala sam crne farmerke, crvenu majicu na bretele i nazula plitke crvene starke, pustila kosu i izletela iz kuce.

Sara  je stajala na vratma moje sobe dok sam ja jurisala sa jednog na drugi kraj gledajuci me u cudu.
“Sta to radis?“, pitala je.
“Ja sam uzasna osoba!“, rekla sam.
“Amelija, prestani da lupetas i reci mi sta se desava!“
“Njegovi rodielji su se upravo razveli“, rekla sam.
“I? Pa sta?“, rekla je.
“Kako pa sta?!“, vrisnula sam pistavim glasom. „Potrebna sam mu trenutno i ovog momenta idem tamo!“, rekla sam.
“Amelija, da li si ti poludela? On ima SEDAMNAEST godina. Nije dete. Prezivece on i bez tebe. Ne mozes sada da odes! Juce ste se uzasno posvadjali!“
“Znam, Saro, ali TREBAM mu sada. Ne smem da budem tako uzasna osoba i da ne odem jer smo se posvadjali“.
“Znam, Emili, ali...“
Okrenula sam se ka njoj.
“Saro, hvala ti  sto brines, ali mogu ovo sama. Sacekaj ovde sa Viktorijom, dolazim za pola sata“.
Pre nego sto je stigla bilo sta da kaze, zatvorila sam vrata od stana i uputila se preko puta.
Pre nego sto sam stigla do Benovih vrata, videla sam Anitu i Maju kako izlaze iz stana.
“Hej, Emili“, rekla je Maja u prolazu.
“Hej“, rekla sam gledajuci za njima. Anita me nije ni primetila, jurisala je niz stepenice zureci.
Prisla sam vratima. Udahnula sam duboko i pokucala.
Ben je otvorio, a onda je krenuo da zatvori, pa je stao i rekao: „Ako si tu da bi mi ponovo rekla kako sam sebican i svojeglav, mozes slobodno da ides jer...“
Zagrlila sam ga.
Ucutao je.

Odaljila sam se i dalje mu drzeci ruke na ramenima.
“Zao mi je sto je otisao“, rekla sam.
Oborio je pogled.
“Jesi li ti okej?“
“Pa, bice cudno u pocetku“, rekao je, „ali se makar nece non-stop svadjati i bockati kao do sada“.
“Samo da razjasnimo, i dalje sma jako ljuta na tebe“, rekla sam. „Samo, posto su nasli da se razvedu na danasnji dan, i posto je danas danasnji dan, malo cemo da zaboravimo na juce“.
Nasmesio se.
“Hoces da udjes? Posto, za slucaj da nisi primetila, pricamo na ulazu u stan“, rekao je sa osmehom.
“Da, samo da uzmem nesto“, rekla sam i pustivsi ga presla do svog stana.
Deset minuta kasnije, nili smo u njegovoj sobi.
Za slucj da se pitate sta je danas, danas je tacno godinu dana od kako smo se Ben i ja upoznali. Resili smo da uzmemo ovaj dan kao godisnjicu zato sto nikad ne znamo tacan dan od koga smo zvanicno zajedno, jer smo se poljubili i posvadjali se istog dana, pa zato koristimo ovaj dan, 14. jul kao godisnjicu.
Iznenada sam shvatila da ne zelim da proslavljam ovaj dan dok smo u pauzi od svadje.
Naglo sam ustala i krenula na vratima.
“Ne mogu ovo“; rekla sam tiho.
“Hej, hej!“, stigao me je i uhvatio me za ruku. Okrenula sam se ka njemu.
“Sta je bilo?“, pitao je ne pustajuci mi ruku.
“Ne mogu ovako“, rekla sam. „Ljuta sam na tebe, jako sam ljuta, i ne zelim da razmenimo poklone potiskujuci razmisljanje o Alesku i ljubomori i svadji i...“
“Emili, molim te“; rekao je. „NIKAD necemo imati ovaj dan ponovo, nikad vise. Zelim da to uradimo danas. Hajde, daj, sutra budi ljuta do besvesti, ali sad...“
“Ali“...
“Okej, ne moras da govoris, budi ljuta. Ali samo pusti mene da govorim“.
Pusio mi je ruku i izvadio malu kutijicu iz dzepa, zajedno sa parcetom papira.
“Aam.. khm...“, rekao je odvijajuci papir.
Nasmejala sam se. „Je l' ti to Maja napisala govor?“
Uzdahnuo je. „Pa, da. Ukljucuje ruze i ljubicice... Ma, znas sta, ne mogu ja to“, rekao je i zguzvao papir u lopticu, bacivsi ga u kantu na drugom kraju sobe. Vidi se da je kosarkas. Okrenuo se ka meni i uhvatio me oko struka.
“Samo cu ti reci da je ovo bila najbolja godina u mom zivotu i da ne bi bila takva da nije bilo tebe“, rekao je.
Nasmesila sam se.
Onda je iz dzepa izvadio malu kutijicu koju je otvorio i izvadio najlepsu stvar koju sam ikad videla.

Bila je to srebrna narukvica, sa pregrst malih privezaka sa plavim i belim kristalcicima na svakom, i jednim vecim srebrnim priveskom, u obliku srca na kome je bilo ugravirano moja.

Zinula sam dok ju je stavljao oko moje desne ruke.

„Trenutno sma jako ljuta na tebe“; rekla sam. Onda sma mu stavila ruke oko vrata. „Sto ne menja cinjenicu da te volim najvise na svetu i da je ovo najbolji poklon koji sam ikad dobila“, rekla sam i poljubila ga.
Razdvojili smo se i on je uzeo moju densu ruku u svoju i rekao: „Vidis, maja je htela da ode u zlataru i izabere jednu, ali sam mislio da je ovo bolje... Moja drugarica ih pravo, i trazio sam joj 12 malih privezaka, svaki za po jedan mesec koji smo proveli zajedno“, rekao je.
“Tvoj je na stolu“, rekla sam. „Mada nije ni izbliza ovoliko fantasticno, pa se nemoj razocarati“.
Skinuo je poklopac sa kartonske kutije i izvadio potpuno novu kosarkasku loptu na kome je pisalo Voli te, Emili crnim markerom.

Zinuo je kad je video logo marke na lopti.
“Jesi li ti normalna? Ovo je toliko skupo...“
“Smiri se, bilo je na snizenju“, rekla sam. „Kao da ja raspoznajem marke lopti za kosarku“.
Nasmesio mi se.
*
“Iiii, kako je bilo?“ skakutala je Sara.
“Jesi li plakala?“, skakutala je Viktorija.
“Je l' te zaprosio?“
“Jeste li se svadjali?“
“Jeste li bili sami?“
“Da li...“

„NE“, rekla sma presrecna. „Dobila sam ovo“. Rekla sma i ponosno ispruzila ruku. Devojke su je odusevljeno scepale i divile joj se.
“Amelija Termopolis, mrzim te“, rekla je Sara,
“Ovo je taaako lepo! I pise moja! Aaa, kad bi onaj grubijan Dzon mogao da se seti ovako neceg“...
Povukla sam ruku nazad ka sebi.
“Da, da, lepo je. Ali, sad moram ponovo da budem ljuta na njega, zato sto ne sme da misli da sam tek tako presla preko onoga", rekla sam.
I stvarno sam se maksimalno trudila da ga ignorisem i da budem ljuta na njega narednih dana. U naredne dve nedelje nisam govorila s njim, izbegavala sam ga i pravila se ljuta svaki put kad proba da mi kaze nesto. On je prestao da dolazi na probe jer predpostavljam da mu je bilo tesko da gleda Aleksa i mene kako pevamo zajedno na sceni, sto smo mi i te kako radili. Par dana radije je debeli covek iz agencije, mislim GOSPODIN HENC, napisao oboma po 10 pesama i stavio ih u dve kutije. U mojoj kutiji bili su samo zesnki izvodjaci, a u njegovoj samo muski. Napisao je pesme po svom izboru, i nijedna nije bila laka za pevanje. Kasnije smo nas dvoje izvlacili pesme koje pevamo. Oboje smo dobili pop i R 'n'B, ja sam dobila California King Bed od Rihanne, a on je izvukao Granade od Bruna Marsa. I od tada smo neprestano samo vezbali, vezbali, vezbali i jos vezbali. Pevali smo odvojeno, a zajednicka pesme bila nam je California Girls od Katy Perry i Snoop Dogg-a, gde Aleks repuje. Naporno smo vezbali za nastup koji je sledio za oko 3 dana, izvodeci najmanje 8 puta dnevno svoju pesmu, a onda jos 8 puta zajednicku. Na kraju dana, ljudi iz agencije trebalo je da odluce koje od nas zele i da nam jave ujutru. Zatim je trebalo da toj osobi posalju karte za New York, i da zajedno krenu tamo gde ce snimati pesme i nastupati,a ond aizdati i plocu. Viktorija je sve vreme navijala da se prijavim za audiciju za neku diznijevu seriju, ali nisam bas mislila da ce se to desiti.
U svakom slucaju, naporno smo vezbali i konacno je dosao i dan nastupa.
Probudio me je telefon koji je skakao metar u vis od Viktorijinih Ustani :), Ustaj! :D i USTAJ BRE poruka, tako da sma ga scepala i zstavila pod pokrivac, gde je nastavio da vbrira, tako da mi se krevet tresao. Ustala sam i rascesljala kosu, oprala zube, uskocila u kratke pantalone od teksasa i plitke starke i izasla iz kuce pojevsi ciniju muslija.
Viktorija me je zvala pedeset dva puta dok sam se spremala, Sara cetrdeset sedam. I tako sam okrenula jednu, pa drugu, i onda obema rekla da sam krenula i da cu uskoro biti tamo.
I bila sam, na vreme. Preletela sma tekst jos jednom, a onda gledala kako montiraju scenu i sedista kad je Aleks odjednom uleteo u salu.
"Emili, tu si!", viknuo je.
"Da, tu sam! Gde si ti? Pocinje za 10 minuta!"
"Znam, ali moras da dodjes ovamo..."
"Sta?! Gde?"
"Dodji, treba nesto da vidis!"
"Sta kog..."
"Imam nesto da ti pokazem! Kreni, nemamo mnogo vremena..."
Scepao me je za ruku i odvukao.
Odveo me je van grada, u neku sumu, gde me je vukao za ruku uzbrdo.
Hodali smo tako jako dugo. Starke su mi se izeljavile od trave, kolena su pocela da me bole i vrat mi je bio orosen  znojem.
"Aleks,  moramo da se vratimo, inace necemo stici na nastup..."
"Samo jos malo, hajde!"
I tako smo se peli jos. I jos, i jos, i jos.
Onda nam se na vidiku pojavila mala drvena kuca koja je izgledala staro i oronulo i nekako sablasno, kao da tu niko nije ulazio decenijama. Bila je na nekih sto metara od nas.
Aleks mi je glavom pokazao kucu.
"Udji tamo".
"Sta?!"
"Ulazi tamo".
_________________________________________________
6. deo
...................................................................

Stajala sam sa Aleksom na travi i gledala u malu drvenu kucu na oko 100 metara od nas. Duvao je vetar koji me je nosio kosu.
Kucica je bila mala, ali nije licila na jednu od onih slatkih malih kucica u kojima zive vile, kao sto je kuca gde su 3 vile podigle malu prinvezu u filmu Grdana. Vise je licila na nesto sablasno. Znala sam da se u toj kuci krije nesto zloslutno, i bila sam u pravu. Kuca je izgledala kao da ce se svakog momenta srusiti.

Aleks me je gledao divljackim pogledom koji nikad ranije nije imao, kao da mu zivot zavisi od toga da li cu uci u kucu. To me je plasilo.

„Zelis da udjem tamo?“, pitala sam ga.
“Da“.
“Zasto?“
“Zato sto je tamo nesto sto zelim da ti pokazem!“
“Aleks, moramo da krenemo nazad ili cemo propustiti  nastup!“
“Amelija, ako ti tako izaberes, vraticemo se! Ajde samo mi ucini toliko i udji tamo, pogledaj, i idemo nazad!“
Pogled u njegovim ocima govorio mi je da nemam izbora, pa sma poslusno koraknula i krenula ka kuci, sa nim za petama.
Gazila sam preko suve trave u svojim plitkim starkama koje sam nameravala da ubacim u masinu za pranje vesa veceras, priblizavala sam se kuci i ona je svakim korakom postajala sve jezivija i strasnija.
Kad sam bila ba korak od kuce moje poverenje u Aleksa je potpuno izbledelo. Dok sam se priblizavala, bledelo je i lagano nestajalo, ali sad aga vise nema. I pocinjem da se plasim.
Osvrnula sam se poslednji put i gotovo odskocila kad sma videla da mi je mnogo blize nego sto sam mislila.
Kuca je bila cela od drveta, tu su bila jedna mala vrata i dva prozora sa obe strane vrata, koja su bila zamandaljena krivo zakucanim daskama kroz kohe he duvao vetar.
Oprezno i bojazljivo sam pritisla kvaku i sirom otvorila vrata.
*
“Ne!“
Pala sam na kolena i poklopila usta rukom dok su mi niz obraze lile suze.
Tesko sam disala, sve me je jako bolelo i odjednom nisam imala snage da stojim.
Zabezeknuto sam se okrenula ka Aleksu.
Stajao je ledjima naslonjen na dovratak vrata ruku skrstenih na grudima.
“Sta... zasto... ?“, uspela sam da procedim guseci se u suzama.
Nogom se odupreo o dovratak odvojivsi se od njega.
“Sta je?“
“Sta si mu... uradio?“
“Vidi, Emili“, rekao je on, „Ben ce biti dobro. Ali samo ako ti tako odlucis“.
Soba je bila oronula, i zidovi, plafon i pod bili su od drveta. Soba je bila potpuno prazna, izuzev nemarno bacenog prljavog belog cebeta u uglu sobe, i jednog velikog ogledala na jednom zidu.
Ben je bio na sred sobe. Bio je prekriven krvlju i modricama, ogrebotinama i posekotinama. Ogromna modrica i tri posekotine preko je zauzimale su levi deo njegovog lica, i ceo trup mu je bio jako ozledjen. Majica je bila natopljena krvlju. Bio je vezan za malu drvenu stolicu i bio je u nesvesti.
Iznenada je u meni ponestalo zaprepascenosti, straha i placa. Zabrinutosti. Sada je tu poceo da se zakuvava bes. Bes skoji je kljucao iz unutrasnjosti, i iznenada me je obuzela zelja da je obrnuto. Da je BEN prebio Aleksa, da je Aleks u nesvesti i da je on izdubio toliko krvi zbog Benove zelje i pohlepe. I onda se izgubila potreba da pitam Aleksa zasto je ovo uradio.
“I sad ces me zakljucati ovde, je l' da? Sad ces me ostaviti ovde, zakljucanu u nekoj kuci u sred nicega, a ti ces otici na nastup i pobediti i otici u Njujork pre nego sto trepnes okom?“
“Znas“, rekao je Aleks, „Pametna si ti. Samo, tvoja teorija ima rupu. Ako sam planirao da zakljucam tebe ovde“, rekao je pokazujuci glavom ka Benu, „Zasto bih onda sredio njega?“
Cutala sam.
Bio je u pravu. Zasto?
“Dovodjenje tebe ovde i zakljucavanje je bio prvi i pocetni plan“, rekao je. „Ali nisam ga sproveo iz dva razloga. Prvi je – tvoje blebetanje je previse rizicno i mogla bi da nekome kazes nasu malu tanu“, rekao je. „A drugi je – ovako je MNOGO zabavnije“.

Posto nisam progovarala jer sam pustala suze da nemo teku, on je nastavio da prica.
“Vidis, on ima jos pola sata preostalih. Za pola sata ce sva krv izaci i njegovo srce nec emoci sve da postigne i prestace da radi“, rekao je. „Ti ima opciju da biras“, dodao je. „Za tih pola sata mozes da ostane sovde i pozoves pomoc, sacekas s njim, budes uz njega u bolnici, i imas ga kao novog za pet meseci. ILI mozes za tih pola sata da se vratis dole i nastupas, ali onda ceon iskrvariti i nema potrebe da se vracas, jer ces zateci les. Treba nam 15 minuta brzim hodom odavde do nastupa. NE MOZES stici“.
Ovo je bilo nesto najgore i najpodlije sto mi je ikad iko rekao. Ne mogu da verujem da sam se ljutila na Bena jer mu se nije svidjao Aleks. Tek sad vidim kakav je i koliko je Ben bio u pravu. Nove, tople suze prelile su se preko onih starih koje su vec stajale na licu i vec se bile ohladile, jer sam bila uzasno ljuta na sebe jer sam se svadjala sa Benom onako zbog ovog kretena. Ne mogu da verujem sta sam uradila! Ja sam najgora devojka na svetu...
Koliko mrzim Aleksa. Kako bih ga samo... Uh...
“Znaci, teras me da biram izmedju svog decka i svoje karijere? BUKVALNO?“
“Da, od prilike“.
Zarila sam nokte u dlanove. Zglobovi su mi pobeleli.
Ustala sam i krenula ka njemu.
“Ti si jedan bolesni, sebicni...“
Stala sam i izbrojala do deset u sebi. Niko ne povredjuje ljude koje volim a da se izvuce s tim.

„O, da, pre negos to zaboravim“, rekao je nadmeno. „Ben ce biti STVARNO ljut na tebe kad se probudi“.
“Sta? Zasto?“
“Zasto sto sam mu rekao da si me ti poslala zamolivsi me da ga prebijem“, rekao je.
U tom momentu, u 14.56 sati 23. jula 2014, ja nisam mogla da se obuzdam. Poletela sma na Aleksa uopste ne razmisljajuci i zaskocila sam na njega zarivsi mu nokte u vrat, pokusavajuci da ga povredim najvise sto sam mogla s obizorom na to da je bio mnogo jaci i visi od mene. Ipak sam zelela d amu nanesem sto je moguce veci bol.
medjutim, za njega, to nije bilo nista.
Odgurnuo me je i bukvalno bacio preko sobe.
Svom snagom sam udarila u ogledalo na zidu. Ono je do momenta mog udarca svom tezinom o njega visilo u jednom  komadu, ali se razbilo kad sam udarila o njega i u komadicima palo na pod zajedno sa mnom, uz zaglusujuci prasak. Lezala sam u komadicima polomljenog ogledala uza zid drvene kuce u koju me je Aleks doveo da mi pokaze mog decka koga je isprebijao da ja ne bih mogla da nastupim, dok me je celo telo bolelo, a leva strana tela bila potpuno isecena, i dok su mi ust bila puna krvi, kao i noge pune posekotina iz kojih se krv slivala u plitke starke i na pod, dok je Aleks stajao na vratima, preko puta mene, gledajuci u Bena i mene, oboje krvave i povredjene.
“Pa, predpostavljam da ne ides sa mnom nazad, Emili“, rekao je opusteno.
Oslonila sam se na ruke modre od bolova i bilo mi je doslo da urlam, ali nisam. Samo sam tesko podigla glavu i pogledala ga kroz kosu, mrzeci ga vise nego ikada.
“U stvari, idem“, rekla sam.
“St-Sta?“
“Da! Mislim, na svetu ima mnogo momaka, a ovo je sansa koja s epruza jednom u zivotu“, rekla sam.
Aleks je na momenat izgledao zaprepasceno, a onda je ukapirao sta pokusavam.
“Zar stvarno mislis da se nisam setio da ces pokusato da krenes sa mnom, i da pozoves pomoc usput? Jesam. Ne mozes to da uradis“.
“Zasto ne?“
“Zato sto je ovo tvoja baterija“, rekao je podizuci u vazduhu bateriju mog telefona, i onda je bacivsi na pod i smrvivsi je petom svoje plitke Vans patike.
I dalje sam lezala na podu u razbijenom staklu. Gledala sam u male komadice koji su pre pola sekunde bili jedno, baterija mog tekefona, jedino sto je moglo da spase I Bena I karijeru. Jedino sto je moglo da spase mene od tog uzasnog izbora.
Ali sada, taj izbor je preda mnom.
I ja moram da biram.
Zato sam izabrala.
"Dakle, dolazis?", pitao je Aleks.
Cutala sam i gledala ga.
"Tako sam i mislio", rekao je.
Okrenuo mi je ledja i zastao na vratima.
"Pozvacu pomoc usput", rekao je i otisao, ostavivsi vrata otvorena kroz koje je ulazila svetlost u sobu.
Uz napor sam se prdigla iz polomljenih komadica ogledala i prisla Benu.
Moram da ga izvadim odavde!
Vratila sma se do mesta gde sam pala i pokupila jedan veliki, ostri komad ogledala.
Obavila sma prste oko njega, stisla ga i pritisla i izrezala lepljivu traku kojom se negove reke bile vezane jedne za drugu. Ispustila sam parce stakla i videla da mi je ostavilo posekotine na prstima i dlanu, ali to sada nije bilo vazno. Uz napor sam uspela da spustim Bena na cebe, postavivsi ga tako da bude u prirodnom polzaju.
Prislonila sam uvo na negva prsa i pokusala da mu cjem srce. Uvek sam bila uzasna u ovome. U letnjem kmu sam zamalo ubil Saru isleci da je umrla i pokusavajuci da joj dm+am vestacko disanje. Uvek sam bila uzasna u opipavanju ulsa i slusanju srca, ali kad sam pokusala da cujem Benovo, nista nisam cula.
Opipala sam mu ruke i vrat.
Bili su hladni.
Nije moguce. Pnovo sam zaplakala.
"Bene!", vikala sam drmusajuci ga. Bezivotno se ljuljao u polozaju u kome sm ga tresla. "Bene, molim te! Molim te, pricaj sa mnom! Kazi nesto! Molim te! Poledaj me...."
Tresla sam se od suza. AKo ode, ostacu sama, zauvek.
"Ne smes da odes! Ne ostavljaj me! Ljubavi, molim te..."
Legla sam na njegova prsa i stezala sam majicu sakama dok sam plakala. Setila sam s dana kad smo gledali Laru Kroft. Lezali smo bas ovako.
Lezala sam na njegovim prsima dok su mi se suze poako slvale niz lice, razmisljajuci o Aleksu koji trenutno biva primjen u Star Works. Onda sam prestala da razmisljam i sklopila oci. MOzda sam i zaspala tu, na trenutak, ali onda me je probudila sirena hitne pomoci koja je upravo bila dosla. Istrcala sam iz kolibe pred njih, moleci se da nisu zakasnili.
Uz napor sam uspela da prinesem ono belo cebe na pod i polozim Bena na njega, sto mi je uzelo puno snage, ali sam na kraju uspela.
Na prethodnom letnjem raspustu Sara i ja isle smo u letnji kamp gde smo ucile kako da nekome opipamo puls i slusamo srce. Uvek sam bila uzasna u toma, dok je Sara sve vreme razvaljivala. Volela bih da je Sara ovde! Ona bi znala sta da radi.
Iako sam uvek bila uzasna u tome, kad sam prislonila glavu na Benova prsa nisam mogla da cujem srce. Izbezumila sam se. Opipala sam mu puls. Opet nista.
Tek sma tada primetila koliko je hladan.
BOZE!
NE!
"Bene!", vikala sma tresuci ga. Nista. "Bene, molim te! Molim te, pogledaj me! Pogledaj me! Reci nesto... Kazi nesto, molim te..."
Jecajuci sam prislonila glavu na njegova prsa.
"Tako mi je zao", prosaputala sam pritisnuvsi nos o njegove grudi. "Molim te! Molim... molim te!"
Nisam mogla vise da kontrolisem suze.
"Kazi nesto... Ljubavi, molim te"...
Nista.
Legla sam na njegova prsa. Setila sam se dana kad smo zajedno gledali Laru Kroft i lezali bas tako. Tada je bio dobro i ja sma bila bezbrizna i srecna. Sad vise nikad nista nece biti isto. Ako ga je Aleks ubio, ja cu se ubiti. Lezala sma naslonjena na njegovo bezivotno telo, razmisljajuci o Aleksu koji sada potpisuje ugovor sa Star Works-om, dok su mi suze tiho klizile na lice.
Mnogo kasnije sam prestala da razmisljam i sklopila naduvene oci, utonuvsi u nemiran san iz koga me je prenuo zvuk sirene kola hitne pomoci. Ustala sam i istrcala red njih, moleci se da nisu zakasnili.

_____________________________________________
7. deo
................................................................................

Polako sam se odvojila od Bena trudeci se da ga ne povredim vise nego sto vec jeste povredjen, pridigla se na noge i polako se isteturala iz kuce.

Osecala sam skoro kao na visini – kao da su me pregazila dva voza i bus. Kosti su mi bile kao od papira, gvozdeni misici odbijali da me slusaju, kolena od pekmeza, i glava me je jako, jako, jako bolela. Ispred kuce, bila su dvoa kombija hitne pomoci.

Oba se se zaustavila na travnjaku ispred i iz jednog je izasla doktorka sa dva doktora, a iz drugog Sara u pratnji jos jedne doktorke i doktora.

Sara je skoro pala u nesvest kad je videla na sta licim, ali znala je da ne treba da mi postavlja pitanja dok ne dodjem sebi, sto ne mogu da kazem da je vazilo i za doktore. Postavili su mi osamdeset cetiri pitanja u roku od minut, dok su me vodili ka jednom kombiju.
“Kako se zoves?“
“Koliko imas godina?“
“Adresa?“
“Ime i prezime jednog roditelja?“
“Broj licne karte istog?“
“Sta se desilo?“
“Da li si dobro?“
“Da li te nesto boli?“
“Mozes li da pomeras sve delove tela?“
“Koliko si dugo ovde?“
“Ko je pozvao pomoc?“
“Kako si se povredila?“
I jos mnogo, mnogo, mnogo pitanja. Njihovi glasovi odzvanjali su mi u glavi kao gvozdene kuglice, i nisam bila u stanju da odgovorim na toliko pitanja odjednom.

„Ostavite je na miru! Zar ne vidite da je povredjena?“, vikala je Sara obgrlivsi me, sto je malo bolelo iako je bilo nezno.
Doktori su se onda malo smirili. Pazljivo su mi izvadili sve parcice stakla iz koze. Bilo ih je mnogo i to je trajalo beskonacno dugo, a bolelo je kao djavo. Onda su mi dezinfikovali rane sto je jako peklo, jer ona doktorka nije stedela na hidrogenu, i na kraju sve zavili cistim zavojima i hanzaplastima. I dalje me je bolelo, ali me je vise brinulo to sto im nisam stigla reci da hitna pomoc NIJE ZA MENE.
Na kraju sam uspela da prokrekecem: „Nije za me-mene...“
Doktori su poceli da me gledalju sa zaljivo i da odmahuju glavama.
“Jadna devojcica“, rekao je jedan. „Mora da je bas jako udarila glavom“.
“Nisam luda!“, rekla sma pobesnelo. „Hitna pomoc nije za mene. Zvao vas je zato sto je u onoj kuci“, rekla sam podigavsi ruku u pravcu kuce, „decko koji je OZBILJNO povredjen i mnogo mu je gore nego meni!“
Doktori su me bukvalno gurnuli i uleteli u kucu. Sara ih je pratila i kad je preko ramena jedne doktorke videla Bena, pokrila je usta rukom i raskolacila oci.

„Zasto odmah nisi rekla?“, pistala je Sara, koja uvek tako zvuci kad je prestravljena.
“Mislis da nisam pokusala!?“, rekla sam.
Gledale smo kako iznose Bena iz kuce na nosilima. Izmerili su mu pritisak, zaustavili krvarenje i onda su ga stavili u jedan kombi.
Sari i meni nisu dozvolili da budemo u tom kombiju, pa smo nas dve sele u drugi i odvezli smo se u bolnicu.
*
Sara je sedela pored mene u cekaonci.
Do pre dva i po sata. Onda je morala da ide, ali je obecala da ce ponovo doci sutra i da ce povesti Viktoriju.
Sada sam sama u cekaonici. Nema nikoga, samo ja, moje misli i neki deka koji ili sava ili je mrtav.Mada, sudeci po brkovima koje su se podizale i spustale, spava.
Doktori su uneli Bena u operacionu salu pre oko pet sati. Sve vreme sam bila ovde, i Sara je bila tu neko vreme. Kad smo dosle, cekaonica je bila puna, a onda je pocela lagano  da se prazni i sada smo ostali samo dekica i ja.
Pet sati u cekaonici se beskrajno oteglo. Svaki minut cinio se kao godina. Ipak, to mi jeste dalo vremena da razmislim o svemu.
Kako sma mogla d abudem tako uzasna?
Svadjala sma se sa Benom zato sto sam mislila da je ljubomoran. Nisam ga dovoljno cenila, odgurnula sam ga i mozda zauvek izgubila. Da sam imala i najmanji, najtanji, najnevidljiviji nagovestaj da je Aleks ono sto jeste. Da ce tako povrediti nekog koga volim da bi mene povredio. I to, zasto? Da bi mogao da ode Njujork, razvije karijeru i postane pevac? Iskreno, i zasto da ne. Ja nemam nikakvog dokaza da je to bio on. A kad postane poznat, kome ce ljudi verovati? Prelepom, visokom, talentovanom Aleksu ili nekoj klinki koja je ljubomorna na njegov uspeh? To je ono sto ce svi ljudi pomisliti.

Da sam imala i mali nagovestaj svega toga, zakljucala bih Bena u neki podrum i tu bih ga drzala pet meseci, i onda, kad Aleks nestane, bih ga pustila i smislila izgovor. U kedjuvremenu bih uspela da pobedim na takmicenju i isla bih u Njujork, a Aleks bi ostao ovde, i bas bi me bilo briga za njega.
Kako sma mogla da budem tako odvratna prema Benu? Ako ga ne spasu, NIKADA to necu sebi oprostiti. Ben ne sme umreti! Ne moze me ostaviti. Ako umre. Ako doktori ne uspeju da ga spasu. Ako je iskrvario. Ako jos ima i unutrasnje krvarenje. Ako mu zafali i dlaka s glave ja cu Aleksa POZVATI, NACI I UBITI.
Ne mogu da verujem! Tako sma ljuta na sebe. MRZIM SEBE. Ako Ben bude dobro, bicu SAVRSENA. Nikad se vise necu svadjati sa njim i necu terati inat i necu biti NM i bicu dama i... A onda mi je u glavi iskocila misao da postoji mogucnost da doktor sada izadje kroz ona vrata sa tuznim pogledom na licu i kaze mi da je bolje da sednem je rima jako lose vesti. A onda ce reci ensto u fazonu „Moje kolege i ja smo se dugo i mukotrplno borili za njegov zivot, ali uz sav na strud, mladic je, na zalost, preminuo, i sada vise nije fizicki medju nama“.
A onda cu ja pasti u nesto sto se ne moze opisati recima, i onda cu morati da skrenem misli i pocecu da se drogiram ili da pusim, da rezem vene ili pijem.
Ma sta ja to lupetam? Naravno da se to NECE desiti. Ben je sportista. Jak je on. Uspece da prodje kroz ovo, izacice iz bolnice i sve ce biti kao pre.
Crne misli su nastavile da me spopadaju u naredna 2 sata, dok sam cekala u cekaonici. Uspavani deka je u medjuvremenu otisao. Ostala sam sama, dok su mi se suze kotrljale niz lice i padale u krila, dok sam sedela u turskom sedu na jednoj od klupa gledajuci u pod. Vise se ni ne secam koliko sma dugo ovde. Sedam sati? Da, bice da je tako. Mora da izgledam kao cudoviste. Nisam osecala glad, potrebu da idem u WC niti zedj. Nisam osecala potrenu da komuniciram ni sa kim, ne treba mi niko drugi ziv. Ako je Ben ziv.

Bila sam slomljena. Sta cu ja bez njega? NIKAD vise necu moci da nadjem decka ako on ne prezivi. Jer, vec znam sta ce se desiti ako ikad budem pokusala da se zaljubim u nekog ko nije on. Pogledacu u deckove oci i odmah cu se setiti Benovih plavih ociju koje vise nemam svojom krivicom. Ili to, ili cemo biti ka Jack i Rose iz Titanika, ja cu se udati i imati decu i unuke, ali ga nikad necu zaboraviti. Uvek cu ga se secati i voleti njega, samo njega i nikog vise.

ZASTO OVO UPORNO RADIM?
NARAVNO da Ben NECE umreti. Naravno da ce sve biti okej i da ce doktor...
O BOZE.
DOKTOR.
Jedan od doktora koji je usao u operacionu salu sa Benom je izasao iz nje skidajuci rukavice i brisuci znoj sa cela, spustivsi masku koju je nosio preko usta na vrat.
Kad sam videla da se priblizava, skocila sam na noge spremna d apodnesem vesti, bile one dobre ili lose.
“Jos ste ovde?“, rekao je doktor, kao da niej ocigledno.
“Da“, rekla sam nestrpljivo. „I, kako je on?“
“Pa“, rekao je doktor stavivsi naocare koje su mu do tada visile oko vrata na vrh nosa i pogledavsi u papir koji je drzao, „konstatovali smo povrede. Mladi gospodin je veoma tesko povredjen. Telesne povrede, u vidu posekotina i masnica, su rasprostranjene preko cele leve polovine tela i lica, narocito na udovima“, citao je. „Jedno rebro, cetvrto sa leve strane je polomljeno i gurano u unutrasnjost, gde je pritiskalo pluca i ostetilo disajne kanale, cime je otezano disanje i onemogucen protok kiseonika do svih celija u organizmu. Drugi deo rebra ostetio je misice i vene i arterije koje oblazu grudni kos, sto je izazvalo unutrasnje krvarenje.
Uz to je naprsla i kljcuna kost, pri cemu je mladi gospodin imao srece jer da je polomljena kao rebro, izgubio bi levu ruku jer se nervni provodnici granaju blizu kljucne kosti i kad bi kost pukla isekla bi ih, i time zauvek prekinula kontakt mozga sa misicima i misicnim tetivama cime bi se onemogucilo koriscenje leve ruke“.
Zaprepasceno sma gledala u njega. Razumela sam sve sto je sada rekao, ali da li je moguce da ga je Aleks toliko izudarao? Mislim, nije ga pregazio bagerom. Kako je uspeo da mu polomi rebro i kljucnu kost?
Mrzela sma Aleksa vise nego ikad. Ako ikog mozes mrzeti toliko. Kao da se sva mrznja ovog sveta, iz svih zlih ljudi, iz svih siledzija, iz svih nevalajalca u crtacima i filmovima, sve se idiglo u vazduh i spoljilo u jednu tacku. Mene.
“Hoce li biti dobro?“
Drhtala sam.

„Ma koliko ja to zeleo, to vam ne mogu reci“, rekao je. „Sve zavisi od njega. Polomljeno rebro smo sredili tako sto smo ostri deo koji je odvojen od ostatka smo izvadili i zamenili ga metalnim, koji ce morati da nosi sve do sukdnjega dana, a kljucnu kost smo namestili da stoji mirno dok se ne oporavi. Nadamo se da ce sve biti u redu, mada ne mozemo znati za sigurno, je rje izgubio mnogo krvi. Ipak, mi vam mozemo obecati da cemo uraditi sve sto je u nasoj moci da osiguramo i ubrzamo njegov oporavak. Infuzija mu je prikljucena, i sada spava“.
Prebledela sam.
On je to primetio.
“Ne brinite, draga moja“, rekao je doktor. „Tvrd je on orah. Procice kroz ovo“.

Volela bih da sam mogla da verujem u to.
Ali nisam.
_____________________________________
8. deo
..........................................................................................

Doktor me je dugo ubedjivao da se vratim kuci i odmorim, posto nisam ni jela ni spavala vise od 12 sati, od cega sam 10 provela u cekaonici dok su Bena pregledali i izvrsili operaciju prilikom  koje su mu dali metalnu polovinu jednog rebra i ugipsali kljucnu kost (nemam pojma kako) tako da se ne pomera dok naprsli deo ne zaraste.
I dalje nisam shvatala kako je Aleks mogao TAKO da ga povredi. Kao da ga je bio satarama a ne rukama. Nije mi jasno.

Doktor je nastavio da me ubedjuje da idem kuci. Bilo je 3 ujutru, i ja nisam kapirala zasto ON ne ode kuci. Njega ne bi trebalo da je briga. Odbila sam da odem dok nisam bila sigurna i sto posto uverena da je Ben dobro i da ce uskoro moci da nastavi da normalno trenira i hoda. Imala sam neki jako cudan i neprijatan osecaj u stomaku koji mi je govorio da ce se Ben morati oprostiti od kosarke, iako (hvala bogu!)mu Aleks nije povredio kicmu i mocice normlano da hoda , ipak slomljena ruka (zatvoren prelom), metalno rebro i naprsla kljucna kost, plus mnogo telesnih povreda nije malo! Jednostavno nisam mogla sebi da dozvolim da spavam, jedem ili se odmaram sve dok on ne bude dobro.

Jer je ovo sve moja krivica.

Da Ben MENE nikad nije upoznao, nikad ne bi dolazio na glupe probe muzicke skole, samim tim nikad ne bi upoznao Aleksa i ovaj ga, ocigledno, ne bi koristio kao mamac za mene. U stvari, krivi su moji tupavi roditelji koji su se preselili bas ovde. Da sam znala da ce ga nasa veza toliko kostati jendog dana, nikad ne bih pristala na to. Ali sam s eonda setila bezbroj predivnih momenata koje smo imali i shvatila da su oni previs evredni da bih ih zrtvovala, i da bih, da sma znala da ce se ovo desiti, i dalje bila s njim jer je ruznih stvari premalo, a lepih previse da bismo sve propustili. Ben i ja cemo jednostavno morati da preguramo kroz ovo.

Fini lekar je, kad je video da nema svrhe, odustao od pokusaja da me natera da odem kuci. Jendostavno se vratio u Benovu sobu, jos jednom sve pregledao, a onda rekao sestri da ga obilazi na svakih pola sata i da prati sta se dogadja, i da ga obavestava.
“Ako izbije hitan slucaj“, rekao je oblaceci kaput, „ne oklevaj da me pozoves. I molim te“, dodao je pokazujuci glavom ka meni, „prenosi joj novosti. Jako se brine“.
Zakopcao je kaput, pokupio kisobran i akten-tasnu i izasao iz bolnice otisavsi kuci. A ja sam tu ostala, da cekam.
Jos.
*
I tako, medicinska sestra je nastavila da ulazi kod Bena na svakih pola sata. Iznedju toga je sedela u hodniku preko puta mene. Bila je jako fina i ja sam joj na kraju sve ispricala, pustajuci jos suza. Bila je jako dobra u slusanju i stvarno je izgledala kao da joj je stalo. Sedele smo i pricale satima. Oko 7 sati ujutro je ponovo otisla da obidje Bena, i vratila se ushicena.
“Emili“, rekla je izlazeci iz njegove sobe, „budan je i trazi da prica sa tobom. Rekla sam mu da si ovde i hoce da te vidi“.
Na trenutak je u meni eksplodirao vatromet i bilo mi je doslo da uletim u Benovu sobu, zagrlim ga i nikad ga ne  pustim. Da ga stitim od svega. Ali nisam mogla.

Setila sam se sta je Aleks rekao. „Kad se probudi bice ljut na tebe. Zato sto sam mu rekao da si me ti poslala da ga prebijem“. Ne mogu da odem tamo. On ce biti jako ljut i prvo sto ce se uznemiriti sto uopste nije dobro u ovom stanju, a drugo sto ce verovatno  raskinuti sa mnom, a ja ne zelim da se to dogodi. Bar ne jos. I sigurno ne ovde.
“Mislim da to nije dobra ideja“, rekla sam Dzuli, kako se zvala sestra.
“Ali ja mislim da je to odlicna ideja!“, rekla je Dzuli koja nije cula deo price gde je Aleks slagao Bena za to da sam ga ja nagovorila da ga pretuce. Izostavila sma taj deo jer je jednostavno bilo jako tesko to reci. Dzuli je bila jako fina i bas mi se svidjala, ali sam je tek upoznala pa je prakticno stranac. Ne mogu da idem tamo. Nisam spremna d aga vidim, dok ne prokljuvim kako da mu objasnim sve tako da se ne uznemiri. Ali opet, ako NE odem, to ce mu smao potvrditi da se jaa JESAM dogovorila sa Aleksom, sto nije istina.
Kako to da mu kazem?
“Hajde, on tako zeli da te vidi“, rekla je.
“Ne mogu“.
“Emili, jesi l provela sedamnaest sati na toj stolici tu, u cekaonici bez razloga? Zasto ovo radis? Zasluzuje da te vidi“.
Znam. I to me jako boli. Ali ne idem tamo.
“Moze li da koristi telefon?“, pitala sam je.
“Da, ali...“, pocela je Dzuli.
“Super! Onda cu mu poslati poruku“, rekla sma i podigla telefon, a onda sma shvatila da s eispraznio potpuno pre dva sata. Pa, nista onda. Idem ga napuniti.
“Bolje da odem do kuce“, rekla sam podizuci telefon i ustajuci. „Vraticu se cim stignem“.
Planirala sam  da otrcim do kuce, istusiram se, napunim telefon, operem kosu, pojedem nesto i brzo se vratim do bolnice.

Bila sam preumorna, ali sad nema vremena za spavanje. Moram d abudem sigurna da je Ben dobro.

I tako, otisla sam kuci. Bilo je oko 07.30, kad sma stigla. Uvukla sam kljuc u bravu i otvorila vrata. Usla sam u kucu. Stan je bio pust. Sve je bilo tiho i sablasno, kao u scenama u horor filmovima kad ce nesto da iskoci prd mene i ubije me. Stan je bio okupan suncem i prilicno prijateljski je izgledao, ali je meni izgledao stran i tudj. Kao kroz san sam bacila kljuceve na komodicu u predsoblju, izula patike i usla u sobu.

Sagla sma se i podigla punjac, utakla ga u zid i potom u teleon. On je poceo da se puni. Htela sam da se sto brze vratim u bolnicu, ali mi se jako zavrtelo u glavi pa sam sela na krevet da odmorim sekund. Umesto toga sam se, gotovo nesvesna, srusila na njega i zaspala.

Ne znam  koliko sam spavala. Jako, jako dugo. Legla sam osecajuci se iscedjeno i umorno, a probudila se osecajuci se 20 kila laksa. Bilo je oko pola osam kad sma zaspala, a probudila sam se u sumrak.
Osecala sam se mnogo bolje, i zaboravila sma sta bese ono oko cega sma se toliko brinula? Onda mi je pogled pao na telefon gde sam videla 3 propustena poziva od Bena. Zvao me iz bolnice. Zvao me je da raskine sa mnom. E pa, nece! Poslala sam mu poruku umesto da ga zovnem. Jesi li okej?, napisala sam mu.
Tako. To bi trebalo da bude dovoljno. Digla sma se s kreveta i bacila svo odelo sa sebe u masinu. Ukljucila sma je i usla u kadu  pustivsi kosu. Namestila sam tus tako kao kisa pada iznad mene, i onda sam oprala kosu i istusirala se pevuseci Blank Space.
Osusila sam kosu i obukla sorts i sandale uz top koji sma dobila od mame pre par meseci, i kad sma prisla da podignem telefon i vratim se u bolnicu, videla sma poruku.

Otvorila sam je. Ben.

Molim te dodji

Ne mogu. I toliko me boli to sto odbijam da uradim nesto sto on toliko zeli, ali jednostavno ne zelim da vice na mene i da se uznemirava dok je u bolnici i dok je jos povredjen. Raskid moze da saceka. On sada mora da se oporavi i da se oseca bolje.
Vratila sam se u bolnicu. Tamo je Dzuli caskala sa jednom drugaricom u hodniku. Prosla sam pored nje i sela na sediste. Uopste me nije primecivala dok njena prijateljic anije otisla, nekih 20 minuta kasnije. COVECE ala su pricale. Dzuli mi se nasmesila kad je ona otisla i potom je usla kod Bena.
Nisam mogla da izdrzim, pa sam pritrcala vratima nakon sto ih je ona zatvorila i kroz prozorcic na vratima u obliku kruga provirila u sobu.
Ben je bio u istoj sobi sa jednom malom devojcicom, koja je spavala. Bio je budan i izgledao je dzangrizavo i nervozno kao da sedi na iglama. Cim je Dzuli isla on je ispalio pitanje na nju sa izrazom lica punim nade i ocekivanja.
Ona je odgovorila i on se razocarao zabacivsi glavu na jastuk pokazavsi adamovu jabucicu i savrseno ostru bradu. Bilo mi je doslo d auletim tamo i da ga gricnem. Jako mi nedostaje. Pre nego sto sma shvatila sta radim, ruka mi je poletela ka bravi. A onda sma je povukla. Ne mogu. Jendostavno, ne mogu!
Dzuli je obisla Bena i krenula ka vratima. Brzinom munje poletela sam ka sedistu i pravila se kul kad je ona izasla iz njegove sobe.
“Kako je?“, pitala sam je.
“Pita za tebe“, rekla je. „Kao sto si videla, jako je razocaran sto ne zelis da ga vidis“.
Sta? Kako... ? Kako me je videla? Ma, nije ni bitno.
“Ja njega ZELIM da vidim“, rekla sam.
“Sta onda cekas?“
Nisam mogla da joj odgovorim.

Upravo sam bila otvorila usta, ali je u tom trenutku u sobu usla poznata debela prilika i pirala nesto Dzuli. Cekaj malo... bio je to... Gospodin Henc!

__________________________________
9.deo
.................................................................................

Razmisljala sam da li da mu se javim, ali onda sam cula vrisku sa svoje leve strane.
“Amelija!!!“
Okrenula sam se. Bile su to Viktorija i Sara, koje su uletele na vrata i pojurile ka meni. Obe su se bacile na mene i zagrlile me tako da sam zamalo pala i koraknula nekoliko karoaka unazad.

Postavile su mi milion pitanja u sekundi.
“Jesi li dobro?“
“Je l' on dobro?“
“Kako je?“
“Kad izlazi iz bolnice?“
“Jesi li pricala sa njim?“
“Je l' ljut?“
“DEVOJKE!“, viknula je Dzuli sa osmehom. „Morate se odmah stisati! Pacijenti vas mogu cuti i uznemiriti se. Pod 'pacijenti' je mislila na Bena, koji je milion posto cuo njihovo vristanje.

Sad zna da sam tu.

E super.

Dok su njih dve vristale, gospodin Henc se okrenuo i ckiljio ka meni pokusavajuci da me prepozna. Onda je uspeo, posle nekog vremena.
“Amelija! Gdjice Termopolis! Dobro da vas vidim posle onog nastupa... Gospodin Dzonson mi je rekao da ste spreceni da dodjete, ali nije bio jasan! Je li sve u redu?“
Joj, boze! OVO mi sad stvarno ne treba.
Progutala sam knedlu i slagala: „Da, sve je savrseno!“
“Ne, uopste nije! Emili, zasto ovo radis?“, opet se prodrala Sara pokusavajuci da me nagovori da kazem istinu. To se nece desiti. Stala je sa moje desne strane i pogledavsi me sara-pogledom, kako smo ga nas dve zvale. Koristila je taj pogled samo kad je NESTO stvarno zelela i kad je znala da nema drugog nacina. Taj pogled bio je Sarino tajno oruzje koje je retko koristila, ali zato kad ga iskoristi, svaki svakcijati put upali. Sad se napela do daske i gledala me je tako jakim sara-pogledom da sma skrenula pogled u levo.
“Saro, ja...“
“Ja mislim da je Es u pravu, Emili“, ukljucla se Viktorija i doskocila na levu stranu, pokusavajuci da imitira Sarin sara-pogled. To joj nije poslo za rukom, ali gledala me je odlucno i znala sam da je u pravu.
Ipak, ne znam. Sta ce Aleks uraditi Benu i meni ako sazna da je debeli cov... MISLIM, GOSPODIN HENC saznao za ovo?
Kolebala sam se.

Dzuli je to primetila pa se i ona ukljucila, ali ne tako zustro kao Sara i Viktorija. Ona je govorila polako i nezno, ubedjujucim tonom.
“Slazem se sa njih dve, Emili. Gospodin Henc zasluzuje da zna sta se dogodilo. Ono sto ej Aleks uradio je neoprostivo, i kad bi on znao istinu mozda bi preispitao svoju odluku da vodi Aleksa u Njujork“.
“Za ime sveta! Neka mi neko kaze sta se, zaboga, ovde desava!“, oglasio se ddin Henc piskavim glasom.
“Devojke, ne shvatate!“ viknula sam obracajuci se svim trima. Onda sma pokrila usta rukom jer sam shvatila da je ben tamo, da je BUDAN i da sve slusa. Nastavila sma tihim glasom, gotovo sapatom.
“Nije me briga da li cu ici u glupi Njujork“, rekla sam. „To mi nije ni izbliza vazno koliko mi je bitno da Ben bude dobro i da izadje odavde citav. Meni to ne znaci ni izbliza koliko Aleksu, sto se vidi iz stvari koje je spreman da uradi da bi dosao do karata. Ako mu je to toliko bitno, neka ide. Mene vise brine to da li ce Ben moci da nastavi da se bavi kosarkom. Njegov ceo zivot vise nikad nece biti. Ne moze lako da pliva jos sigurno godinu dana, sto znaci cao, cao spasilackoj karijeri. Ne moze da ide avionom, dakle nista id naseg zajednickog puta u London kome smo s eoboje TOLIKO radovali. Ali najvise od svega me brine kosarka! Sta ako c+vise ne bude mogao d aigra sa glupom metalnom polovinom jednog rebra? Ako bude morao da prestane da tranira nesto sto toliko voli ja to NIKAD necu sebi oprostiti. Jer ako bude morao da prestane, to ce biti nicija i samo moja krivica. Jer, da nije upoznao mene ne bi nikad ni morao da dolazi na glupe probe muzicke skole, nikad ne bi ni upoznao Aleksa i mogao bi na miru da trenira kosarku. Sada bi bio na treningu! Tako da prekinite da pricate o Aleksu i usresredite se na ono sto je stvarno vazno,a to je d aon bude dobro...“
Viktorija mi je stegla ruku.
Dzuli me je pogledala toplim, majcinskim  pogledom i rekla:  „Potpuno te razumem i imas pravo da brines. Ali, zaista nema potrebe. Ben se oporavlja mnogo brze i bolje nego sto smo mislili. Za najvise tri dana mocice da ide! Nema razloga da brines za njega, on ce biti dobro. Ali mu jako nedostajes, i stvarno mislim da...“
Prostrelila sam je pogledom i ona je ucutala.
“Ono sto zelim da kazem“, rekla je, „jeste da nema potrebe brinuti za Bena. On ce biti dobro. Sad je vreme da s efokusairamo i ispravimo nepravdu koja...“
“METALNO REBRO? NEPRAVDA?! Neka mi neko...“
Kada je on to rekao, sve tri devojke pogledale su od mene. Nisu zelele da mu kazu bez moje dozvole, a ja nikao nisam mogla da se odlucim. Da lid a se petljamo u ovo?
Ovo mi uopste nije bitno! Brinucu o Aleksu kad Ben bude dobro. Ja ne zelim da se uplicem u nesto u sta je Aleks umesan, jer sma videla na sta je spreman i ne zelim da nastavi da povredjuje ljude koje volim. Sta ako ponovo povredi Bena, ili Saru, Viktoriju? On nije vredan da se bilo ko nervira oko njega.
Da, znam  da mu ne smem oprostiti nikad ono sto je uradio Benu, ali nemam nameru da planiram osvetu ili tako ensto. Kad bih to uradila, Ben je prolazio kroz sve te bolove ni za sta, jer Aleks na kraju nije dobio onos to je hteo. Ne zelim da Benove patnje budu nizasta.

Ali, ipak. Da se sada konsultujem sa Benom, on bi zeleo da dobijem karte za Njujork. Ali ja ne zelim da idem u Njujork ovako...

Dok sma razmisljala, gotovo sam bila odlucila da NE KAZEMO gospodinu Hencu.

A onda mi je pogled pao na narukvicu koju sma nosila oko ruke. Bila je to narukvica koju mi je Ben dao za godisnjicu. Taj dan izgledao mi je godinama udaljen. Pogled mi je privukla rec moja ugravirana na najvecem privesku na narukvici. Suza je krenula, ali sam je sprecila pre nego sto se slila. Uradicu to. Recicu gospodinu Hencu. Recicu mu zbog Bena. On bi to zeleo. I nakon svega sto je zbog mene prosao, on zasluzuje da uradim ovo.

Za njega.

Sa priveska sam podigla pogled ka Viktoriji. Ona je primetila da gledam u narukvicu i pogledala me je ozbiljnim pogledom.

Klimnula sam.

Sara je to videla.
“Evo, ja cu“, rekla je uverivsi se da me je razumela. Onda je otpocela pricu i ispricala sve tacno onako kako je bilo.
“ALEKS, ili gospodin Dzonson, kako volite da ga zovete, je stvarno jako zeleo karte za Njujork. Pa je pre nastupa PRETUKAO gotovo na smrt Amelijinog decka, i to u nekoj stracari u sred nigde i nicega, i onda je pet minuta pre nastupa odveo Ameliju tamo, pokazao joj sta je uradio i rekao joj da je izracunao id a ce Ben iskrvariti za pola sata i d aona mora da bira izmedju toga da nastavi sa pevanjem i da ode na nastup, odnosno audiciju. U slucaju da to izabere njen decko bi iskrvario i umro gore. ILI moze da ostane sa njim i pozove hitnu i uveri se da je dobro, ali to znaci da bi morala da propusti nastup. Ukratko, Aleks ju je ucenio i naterao da bira izmedju akrijere pevanja i zivota svog decka“.
Dok je Sara pricala, gospodin Henc je postajao sve ljubicastiji i ljubicastiji u licu, i kad je zavrsio izgledao je kao da ce mu mozak iscuriti na usi.
Poceo je da se znoji i da zamuckuje. Onda se pribrao. Stalozeno je rekao: „Gospodjice Termopolis, ono sto je gospodin Dzonson ucinio Vama i Vasem decku je apsurdno. Neoprostivo. Danas je dodela karata i potpisivanje ugovora. Gospodin Dzonson se moze oprostiti od puta u Njujork i ugovora sa Star Works-om. Karte cete dobiti Vi. Ja Vam se zaista izvinjavam u ime cele nas eprodukcije i pozivam vas na svecanu dodelu ugovora. Mada, razumem da u ovim okolnostima ne mozete doci pa cu vam dati svoj mejl na koji cete mi napisati broj potrebnih karata. „
Kad je Sara cula vesti, uskliknula je uskiceno i jako me je zagrlila sto je bolelo jer sam jos imala povrede od udarca u ogledalo u onoj kuci u sred sume, ali mi je bilo jako, jako drago.

Sve dok nisam cula Bena iz svoje sobe kako vice: „Dzuli!“

_______________________________________
10. deo
......................................................................

Kad sam cula njegov glas, skamenila sam se.
Nisam mogla d aodredim da li je to zbog toga sto mi toliko nedostaje i jer ga dugo nisam videla ili zbog toga sto sam se uplasila da je video ili cuo mene ili neku od mojih drugarica. Nekoliko nedelja pre nego sto ga je Aleks pretukao bili smo u uzasnoj svadji, i nismo videli jedno drugo budno vise od mesec i po dana. Jako mi nedostaje i znam da i ja nedostajem njemu, ali isto tako sam gotovo sigurna da je ljut na mene. Raskinuce sa mnom istog momenta kad me vidi. Zato, ma koliko to zelela, ne mogu da idem tamo. Ne zelim da se uznemirava i potresa zbog mene dok je i dalje u bolnici. Tek su mu prebacili tudju krv. Mora da se dobro oporavi da bih mogla da odem kod njega gde moze na miru da me ostavi.
Dzuli je uletela tamo cim ju je pozvao, gospodin Henc se pozdravio i otisao, i tada se Sara okrenula prema meni.
“Amelija“, rekla je, „ZASTO toliko odbijas d aodes daga vidis? Izludece!“
Bacila sma pogled u pravcu njegove sobe da se uverim d ane moze da nas cuje, a onda sam tiho rekla: „Zato sto znamd a ce da raskine sa mnom onog momenta kad udjem tamo“.
Viktorija je frknula. „Sta?! Emili, jesi li sigurna da nisi udarila glavom o trotoar kad si dolazila ovamo? Jesi li se najela otrovnih pecuraka? Zasto bi zaboga on rasknuo s tobom? Zar ne kapiras koliko mu nedostajes?“, rekla je.
“Devojke“, rekla sam hvatajuci ih obe za nadlanice i privlaceci ih blize sebi, „Aleks je rekao Benu da sam ga JA poslala da ga premlati pre nego sto ga je prebio“, rekla sma tiho.
Viktorija je zinula i pokrila usta rukom, a Sara je dobila besnu facu i znala sam da se Aleks ne bi lepo proveo da je bio tu.
“STA je uradio?!“, rekla je Sara besno.
“Kako se usudjuje?“, rekla je Viktorija.
Sama cinjenica da sma to morala da prevalim preko usana naterala je nove suze, i ja sam sela na klupu, pridigla kolena, zagrlila ih i stavila celo na njih. Pustila sam suze da teku. Jvasile su mi nogavice. Sara je sela sa jedne, a Viktorija sa druge strane i obe su mi stavile ruku na ramne i mrmljale utesne reci.
Dzuli je izasla iz Benove ssobe posle nekoliko trenutaka. Podigla sam glavu, kao i ostle devojke, pokusavajuci da prokljuvim na osnovu njenig izraza lica kakve su vesti.
Dzuli je to shvatila i smesila se pokvareno, drzeci nas u neizvesnosti. Mrzim kad nas tako przi u ulju.
Nisam mogla vise da izdrzim tenziju pa sam je pitala.
“I?“, rekla sam, „Kakve su vesti?“
“O, pa budan je“, rece Dzuli trudeci se da odrzi pocer face na licu dok je pricala sa nama okrenuta nam ledjima dok je sredjivala neke papire. „I zna da si ovde. Meni izgleda kao da pocinje da gubi strepljenje. Hoce da te vidi“, rekla je.
“Moramo da idemo“, rekla sam zgrabivsi ove dve za ruke i vukuci ih ka izlazu, ustajuci bez razmisljanja.
Sara je otrgla ruku.
“NE, Emili“, rekla je. „Ne idemo. Koliko on treba da se napati da bi provalila da mu uzasno nedostajes? „
“Saro“, zarezala sam kroz zube. „Ja ZNAM da mu nedostajem. Ali jednostavno ne mogu sad da odem tamo i da mu objasnjavam sve dok je jos na infuziji. MORAMO da idemo jer on zna da sam tu!“

Nisam dozvolila Dzuli da nas zaustavi.
Izletele smo napolje.
*
“Amelija, pusti me da ti objasnim!“
“Kako mozes da ocekujes da te i pogleda posle svega?“
“Da, zar ne shvatas da ne zeli nista da ima sa tobom! Nestani!“
“Vas dve je pustite da govori!“
“Nemam nista da ti kazem! Bezi od mene!“
“Emili, molim te“, pokusao je Aleks ponovo uhvativsi me za ruku.
Otrgla sam se i unela mu se u facu.
“Ne zelim nista vise s tobom!“, ponovo sam procedila kroz zube. „Nemam nista d ati kazem i sta god uradio NE MOZE da opere ono sto si uradio Benu i meni!“

„Amelija, ne shvatas...“
“DA LI SHVATAS da Bendzamin zbog tebe mozda nece moci da nastavi da igra kosarku? Da li kapiras sta cu ti uraditi ako bude morao da odustane od nje i da pocne da se bavi grncarstvom ili tako necim?! Da li shvatas da sta god da uradis sad ce biti NISTA u odnosu na ono sto si uradio?“
“Amelija, zelim da ti bojasnim...“
“Ja ne zelim da slusam! Kako si mogao ovo da nam uradis? Da me tako povredis? Ali, znas li sta je najbolji deo? NIJE ti uspelo. JA idem u Njujork, A NE ti!“
“Cekaj, STA?“, zinuo je Aleks.
Sara mu je prisla i nabila facu punu podsmevanja.
“Tako je, dobro si cuo“, rekla je podmesljivo. „Povredjivanje Bena nije bilo delotvorno! Nista od Njujorka za tebe!“
“Hajdemo, devojke“, rekla sam pokusavajucid a ih odvucem od njega.
Nas tri smo se vracale kuci iz bolnice kad smo naletele na Aleksa. Htele smo da pobednemo tako da nas on ne vidi i da prodjemo pored njega, ali nas je ugledao i poceo da ide ka nama. Viktorija i Sara su stale ispred mene kao da su mislile da ce poceti mene da tuce, ali on je poceo da me moli za oprostaj i da pokusava da mi objasni.
Ne razumem ga! Prvo se pojavi na kastingu sav nadmen i nafuran, i onda promeni moje misljenje o sebi na nekog jako slatkog sa prelepim glasom. Onda isprebija nekog kog volim najvise na svetu samo da bi mogao da sabotira moj nastup i pritom me uceni nateravsi me da biram izmedju njega iz karijere. Zatim nestane, dok se ja nedeljama u bolnici brinem i jedem da li c eon biti dobro. I, na kraju dodje ovde i moli me za oprostaj, pokusava da objasni? Nista mi nije jasno. Pocinjem da se osecam kao Violeta!
Je li Aleks stvarno pogresio? Mozda se iskreno kaje? Sta ako povredjivanje Bena nije bila njegova odluka? Sta ako nista od ovoga nije njegova krivica? Nista mi nije jasno... Znam da ako svoje misli izlozim devojkama da ce poceti da me ubedjuju  kako Aleks JESTE kriv i kako jeste kreten! I znam da bi donekle bile u pravu. Znam da ne postoji izgovor za ono sto je uradio Benu i za svu patnju i muku kroz kojus am ja prosla zbog toga, ali sta ako zaista NIJE on kriv? Sta ako gresim sve vreme? Da li pravim ogromnu gresku? Sta ako Aleks u stvari nije kriv ni za sta, a ja to saznam kasno i kajem se do kraja zivota?
Sara mi je, kao i obicno, citala misli.
“NE, Emili“, rekla je. „NI NE POMISLJAJ. Seti se sta je uradio Benu!“
“Znam, ali...“
“Nema ali!“, ukljucila se Viktorija. „Emili, to je ono sto on pokusava! Da te izazove da osecas sazaljenje! On ponovo nesto smera i za to nesto mu treba da mu ponovo poverujes! Molim te, ne dozvoli mu da avs oboje ponovo povredi! I ako ti ikad padne na pamet da ga pozoves i oprostis mu, seti se Bena koji lezi sa metalnom polovinom rebra u bolnici i mozda ce morati da prestane da se bavi sportom koji najvise voli! Kosarka za njega je kao pevanje za tebe! Zamisli da si na nejgovom mestu! Zamisli koliko bi malo postovanja i ljubavi prema njemu pokazala ako bi s epomirila sa Aleksom!“
“Viktorija je u pravu, znas“, dodala je Sara. „Ben te mnogo voli i rebro i kosarku ti moze oprostiti, ali ako s epomiris sa nim.... ne znam bas“.

Znala sam da su u pravu, iako sam znala tacno sta ce mi reci. Ipak, iakos ma tacno previdela njihove reci, znala sam da su u pravu. Ne treba da oprostim Aleksu. Nikad.
*
Sara, Viktorija i ja smo isplanirale mini zurku za Benov povratak jer je Dzuli rekla da ce on izaci za nedelju-dve. Viktorija je zvala Dzona i rekla mu d aobavesti sve kosarkase i ekipu sa kosarke, neke likove iz njegovog odeljenja, i neke momke sa bazena (mada ja nisam bas bila toliko srecna oko toga, jer kad je meni i Viktoriji trebala informacija o tome gde je Ben da bismo ga sprecile da ode u Madrid, oni nisu hteli da nam je daju). Viktorija je htela d apozove Hejzel, na sta smo Sara i ja jako burno reagovale pa je odustala. Sara je nabavila slatkise i natpise, i ostalo je samo da se dogovorimo oko tacnog datuma zabave.
Oko nedelju i po dana kasnije od dana kad smo videle Aleksa, ja sam uzela telefon i pozvala Saru.
“Hej, Es!“
“Hej, Emili!“
“Dakle, imamo listu gostiju?“
“Da, tacna lista gostija je tu“, rekla je Sara.
“Moji se vracaju iz Soluna za oko nedelju dana. Moze da bude kod nas“, rekla sam Sari.
“Okej, savrseno“, rekla sam.
“I obavezno mi javite kako je zabava prosla na kraju“, dodala sam.
“STA? Amelija, nisi valjda ozbiljna?“, vrisnula je Sara. „neces valjda i dalje da ga zamaras sa tim! On ce se SLOMITI ako ne budes dosla. Moras da budes tu! Ti si jedina osoba koju on zeli da vidi na toj zurci i dao bi celu zurku i sve na njoj samo da tebe vidi! Pretsnani da se ponasas kao beba i izadji ispred zgrade jer hocu da vidis moj novi top i mrzi me da se penjem a na meni je. Ajde! Brze! Cekam“.
Nasmesila sam se.
“Okej, Es“ rekla sma i spustila vezu.
Izasla sma iz stana i zakljucala vrata. Bila sam okrenuta ledjima podnozju stepenica kad sam cula:
“Emili!“
Okrenula sam se.
Ben je stajao u podnozju stepenica.

_____________________________________________
11. deo
...........................................................

Na trenutak sam stajala na vrhu stepenica i razmisljala o tome da li da pobegnem nazad u stan i zakljucam vrata. A onda sma odlucila.
U tom momentu, zaboravila sam na sve.
Zaboravila sma na cinjenicu da mi nije jasno kako je moguce da je izasao nedelju dana ranije. Da ne bi trebalo da me vidi ili da prica sa mnom. Da ce verovatno raskinuti sa mnom. Zaboravila sam koliko ga volim i koliko mi je nedostajao.
Zaboravila sam na Saru koja me ceka ispred zgrade. Poletela sam niz stepenoce i bacila mu se u zagrljaj, jako ga grleci oko vrata, pokusavajuci da obuzdam suze koje su izletele momenta kad sam ugledala njegove plave oci.
Stegao me je jako, onom rukom koja nije bila ugipsana, privijajuci me uz sebe  i znala sam da sam i ja njemu nedostajala mnogo vise nego sto sam ikad mogla i zamisliti.
Osetila sam njegov miris koji mi je toliko falio proteklih par meseci, i osetila sam kako i on mirise moju kosu, i znala sam da oseca potpuno isto kao ja.
“Ti nisi normalna“, rekao je ne pustajuci me. „Kako si mogla da me pustis da te ne vidim toliko dugo?“
Nisam mogla da se setim niceg pametnog da kazem, pa sam cutala i udisla miris njegovog vrata i pustila ga da govori, jer ga nisam cula toliko dugo.
“Da li si svesna koliko sam te zeljan?  Da li znas da...“
Pustila sam ga i pogledala ga u oci.
“Bled si kao krpa“, rekla sam dodirujuci mu lice jer je to bila istina. Njegove ruke su i dalje bile oko mene. U tom momentu me je JAKO podsetio na Edwarda, tako savrsen, visok i bled.
Izgledao je izmoreno i iscrpljeno, ali nije skrivao uzbudjenje sto me vidi.
“Moramo da razgovaramo“, rekla sam, uhvatila ga za ruke i pocela da ga vucem ka stanu. Potpuno sam zaboravila na Saru ispred zgrade pa sam ga odvela do stana.
Koliko sam i ja njemu falila shvatila sma kad me je, nakon sto sam zatvorila vrata, privukao i poceo da me ljubi sa jezikom, drzeci me ponovo jako blizu.
Stavila sam mu ruke na lice i nezno mu uzvratila, mnogo manje strastveno i zustro nego on.
A onda sam se setila da imam nesto jako vazno o cemu zelim da ragovaram sa njim.
Nezno sma ga odgrnula. Ponovo sam ga pogledala u oci.
“Stvarno moram da pricam s tobom“, rekla sam.
“Je li sve okej?“, pitao me je dok sam ga (ponovo) vukla u dnevnu sobu. Seo je na trosed i ja sam sela pored njega, u turski sed, okrenuta ka njemu.
“Ben, zelim da znas da ja NISAM rekla Aleksu da ti ono uradi“, resila sam da predjem direktno na stvar.
“Cekaj“, rekao je Ben, „STA?“
“Ja NISAM poslala Aleksa da te prebije, iako je on to tebi rekao“, rekla sam.
“Molim? Emili, Aleks me nije prebio“, rekao je Ben.
Cekaj. STA?

„NIJE?“, pitala sam.
“Pa, ne sam“, rekao je. „Ne secam se tacno svega, ali znam da me Aleks nije tukao. Bilo je to najmanje 6-7 momaka, koji su me napali u isto vreme, i da mi je Aleks dao samo 1 ili 2 udarca“.
Mora da sma izgledala zblanuto, jer je nastavio:
“Ma daj, Emili, zar si mu stvarno poverovala da me je sam pretukao? Zar mislis da ga ne bih savladao? Zar si poverovala da se izvukao bez ogrebotine a da sam ja zavrsio sa slomljenom rukom, kljucnom kosti i ovolikim povredama glave? Zar se ne secas kako se Jozef proveo?“
Bio je u pravu! Kako sam mogla da poverujem Aleksu? On je obican ulickani razmazenko. Naravno da ne moze da ga TOLIKO izudara.
“Dakle, pokusavas da mi kazes“, rekla sam pokusavajuci da razumem, „Da je Aleks platio grupi ljudi da te pretuce?“
“Predpostavljam“, rekao je, „ali stvarno ne kapiram zasto bi to uradio? Znao je da ga prezirem, ali izgleda da sam poslednji da saznam povod svojih povreda...“
“Ti ne znas!?“, rekla sma zaprepasceno, „NIJE ti rekao?“
Ben je odmahnuo glavom.
“Vidis“, pocela sam gledajuci dole, „Taj dan, kad te je Aleksova banda pretukla, bio je nastupna kome je Star Works trebalod a odluci da li ce potpisati ugovor sa mnom ili sa njim...“
Sto sam dalje pricala, knedla u mom grlu se sve vise povecavala, i suze u ocima postajalo je sve teze i teze zadrzavati, jer je sama pomisao na ono sto mu je Aleks ucinio i na to da  je sve MOJA krivica me je terala na plac. Na kraju sma ih samo pustila da teku i produzila pricu.
“I Aleks dugo n-nije bilo i pitala sam se gde je, i onda se on deset minuta pre nastupa pojavio i rekao da m-mora nesto da mi pokaze i onda me je vodio uz neko brdo, i to je bilojako daleko... I onda me je doveo u neku kucu i..."
Zagrcnula sam se. Bilo mi je tesko da pricam jer sam se osecala kao da sma ponovo tamo. Ben je predpostavio ono sto su i svi ostali koji su culi pricu.
"Amelija", rekao je ozbiljno, "DA LI te je Aleks silovao?"
Brzo sam odmahnuka gkavom.
"Ne", rekla sam. "U toj kuci si... pa, bio ti. Bio si pretucen i ja sam se prestravila... I onda..."
Ben me je uhvatio za ruku i pogledao u sve ogrebotine i modrice na njoj koje su nastale u momentu kad sam udarila o ogledalo u onoj kuci. Zatim je pogledao pogled ka meni sa upitnim pogledom.
Klimnula sam. "To je od stakla", rekla sam. "U glavnom, Aleks je rekao da ces iskrvariti za pola sata i... I da mogu ili da se v-vratim n-na nastup i da te izgubim... Ili da ostanem i pozovovem pomoc, a tako bih propustila nastup i izgubila sansu za Star Works..."
"STA je URADIO?", Ben je razjareno skocio na noge. Videla sam da je besan i iznerviran i znala sam da bi Aleks gadno nadrljao da je bio ovde.
Ustala sam i pogledala ga u oci, ponovo. Mnogo su mi nedostajale njegove plave oci, i to je mozda razlog sto sad ne mogu da skinem pogled sa njih.
"Ben, TAKO mi je zao", rekla sam sa novim suzama.
"TEBI je zao? Jesi li ozbiljna?", rekao je piskavo i znala sam da jejako, jako, jako besan na Aleksa. Posle svega sto ti je uradio? I tebi i meni? TI se izvinjavas?"
"Ne izvi njavam se zbog toga sto se desilo u toj kuci", rekla sam. "Izvinjavam se zato sto sma vikala na tebe jer si mrzeo Aleksa. Izvinjavam se zato sto sma bila najgora moguca devojka i osoba na svetu i jer smo se tako uzasno posvadjali zbog tog glupog..."
I, ponovo mi je Ben rekao zacepi na najlepsi moguci nacin, tako sto je spustio svoje usne na moje i stavio mi ruke ispod usiju, brisuci mi palcevima suze.
Nakon sto smo se razdvojili, nasmesila sam se i rekla: "Volim kad to uradis".
I on se vragolasto nasmesio i rekao: "Znam".
"Znas, u bolnici sam videla gospodina Henca i Sara mu je, naravno, ispricala sta se desilo i rekao je da cu ja ici u Njujork, a ne Aleks", rekla sam.
Odusevio se i krenuo je nesto da kaze, ali nisma htela da mi cestita pa sam ga sasekla: "Ali, ja sam mnogo razmisljala i mislim da ne zelim da idem..."
"STA?", zaprepastio se Ben sa vidnim iznenadjenjem. "Zasto... ?"
"Pa, prvo, ako potpisem ugovor sa 16, to bi znacilo da sa 30 godina imam pesme koje su stare vise od 10 godina a to ne zelim", rekla sam. "Dosadila bih ljudima. Od prilike, kao Britney Spears."
Nista nije rekao, pa sam nastavila da govorim.
"Osim toga, ako prihvatim da odem u Njujork to bi znacilo da bi PONOVO morali da se selimo i da te nikad vise u zivotu ne vidim, a to tek ne zelim"...
Verovatno bi poceo da negoduje i da pokusa da me nagovori, ali ga je (ponovo) prekinuo moj telefon koji je poceo da urla jer me je Sara zvala. Setila sam se da ceka dole i skamenila se.
"Izvini", rekla sma i pustila ga, dotrcala do telefona i javila se.
"Halo?", rekla sam tanusnim glasicem prestravljena od Sare. Ako ona nesto mrzi, to je da ceka.
"AMELIJA! GDE..."
"Hej Es...  Izvini, pozvacu te kasnije, u sred sam razgovora sa Benom... Zvacu te kasnije, okej?"
"Cekaj... STA? BEN je GORE? Kako to.... Amelija, sta se desava!?"
Ukljucila sam zvucnik i prisla Benu.
"Kazi cao Sari", rekla sam.
"Cao, Es", rekao je Ben i ja sam pozurila da iskljucim zvucnik jer sam znala da ce Sara poceti da se dere od srece i nisam htela d aon to cuje.
Bila sam u pravu.
"AAAAAAAAA! Kako? Gde? Zasto? KAKO?"
"Zovem te kasnije", rekla sam i spustila slusalicu.
Ben mi se smesio i ja sam krenula ka njemu.

_______________________________________
12. deo

.............................................................

Pokucala sam na vrata i Maja ih je otvorila.
“Hej, Emili!“, rekla je sa osmehom. „Udji“.
“Cao“, rekla sam osmehnuvsi se. „Hvala ti“.
Usla sam u hodnik i Maja je produzila pored mene, vrativsi se u dnevnu sobu. Pokucala sam na vrata Benove sobe i on se prodrao: „Sta je vise, Majo!?“
Prvirila sam smeseci se i rekla: „Nista, samo moram da te zamolim nesto“.
Lezao je na krevetu  gledao je ensto na telefonu. Kad me je video skocio je s kreveta i brzo prosao rukom kroz kosu.
“Emili! Cao... izvini, mislio sam“...
“Nista“, rekla sam. „Vidi, htela bih da kazem mami da ne zelim da idem u Njujork polao i ne zelim da ona negde vidi karte i odlepi. Mozes li da uh pricuvas do sutra?“, pitala sma podizuci pet avionskih karata u ruci.
“Naravno“, rekao je i uzeo ih.
“Hvala ti“, rekla sam, poljubila ga i izasla.
*
Zvono je odzvonilo tri-cetiri puta pre nego sto se javila. Kad je rekla halo zvucala je pomalo umorno, ali se razveselila i oraspolozila cim je shvatila da sam ja.
“Cao, mama“, rekla sam smeseci se iako ona to nije mogla da vidi.
“Cao, mila!“, rece ona srecno. „Sta je novo? Kako ide muzicka?“
Nisam se cula sa mamom protekle 3 nedelje zbog svega sto se izdesavalo sa Benom i Aleksom, bila sam jako zauzeta a i ona je. Zato sam je sad, kad je sve ponovo okej, ponovo pozvala.

Zato sam joj sve redom ispricala. O kuci, Aleksu, Benu, bolnici, bandi, Njujorku... toliko toga se izdesavalo u protekle 3 nedelje da nisam ni shvatala koliko smo toga prosli dok sve to nisam izgovorila. Mama je pazljivo slusala i jako se zabrinula.
“Pa to je uzasno! Je li Ben dobro sada?“, pitala je kad sam zavrsila.
“Da, sada je okej“, rekla sam. „Ima slomljenu ruku i naprsla mu je kljucna kost i pun je ogrebotina i modrica, ali bice on dobro“.
“Tog malog kretena treba smesiti u popravni dom! Kako se usudjuje da gurne MOJU CERKU na ogledalo...“
“MAMA“, rekla sam „kako mozes da razmisljas O TOME pored toga da je unajmio BANDU da prebije Bena?“
“A znas li zasto?“, pitala je mama.

„Zasto?“
“Zato sto je jedna obicna kukavica. Znao je da bi Ben napravio palacinku od njega, zato mu je i trebalo 6 momaka da ga sredi. I onda dodje tu i pravi se opasan, tikva jedna“, rekla je mama.
Nasmejala sam se.

„Da, to je bas on“, rekla sam. „Tikva“.
Onda nisam mogla da izdrzim vise.
“Mama, ja ne mogu ovako“, rekla sam. „Ne mogu da prestanem da mislim na Aleksa i Bena. Ben ima pravo da me sada prezire. On kaze da ne i d anisam ja kriva, i znam da to i misli, ali ne mogu da se oduprem utisku da me u stvari mrzi zbog svega sto se desilo“.
“Zasto bi on TEBE mrzeo posle onoga?“, pitala je mama.
“Zato sto sam ja bila uzasno ljuta na njega pre nego sto ga je Aleks pretukao. On je bio uzasno ljubiomoran na Aleksa jer smo nas dvoje nastupali zajedno i stalno ga je popreko gledao i uopste mu nije smetalo to sto to meni smeta. I onda smo imali nekoliko teskih svadja gde smo oboje mahali rukama, vikali jedno na drugo i treskali vratima. I onda ga nisam videla lajk 4 nedelje  i onda ga je Aleks umlatio... I onda kad su rekli da nema bas jake sanse da se izvuce, ja sam bila ocajna...“
“Amelija“, rekla je mama, „zar ne mislis da si toliko frustrirana ne zbog toga sto Ti ne mozes sebi da oprostis ono sto se desilo, a ne Ben? Zar ne mislis da se ti osecas gore zbog toga nego on? Znam da bi ti rekao da je stvarno ljut i te stvarno mrzi, sto naravno nije istina, zato se opusti i smiri, on je dobro i sve se zavrsilo kako treba“.
Bila je u pravu.

A onda sam se setila jos jedne vazne stvari koju sam imala da joj kazem.
“Mama, necu u Njujork“, rekla sam.
“Dobro, mila“, rekla je i nije pitala zasto, jednostavno je razumela.
“Gde je tata?“, pitala sam.
“Evo, tu je. Hoces da ti ga dam?“
“Da, molim te“.
“Evo, mila“.
*
Pola sata kasnije, lezala sam na kaucu, gledala u plafon i razmisljala o onome sto je mama rekla. Da li je bila u pravu? Da li je govorila istinu ili je samo pokusavala da me utesi? Prebrojala sam resice na maminom meksickom lusteru. Zapitala sma se da li previse cesto brojim resice. Pokusala sam da zamislim kako bih se ja osecala da sam ba Benovom mestu.
Kako bih se osecala i ponasala prema njemu i svima ostalima? Da li bih ga mrzela? Ne, naravno da ne bih... Znala bih da nista nije njegova krivica. Kao sto on zna da nista nije moja. I ja to znam. Ali ne mogu da izbacim iz glave svadju koju smo imali zbog Aleksa. Kad mi je na kraju te svadje rekao da me voli i da mu znacim previse da bi me pustio tek tako.
A ja sam se okrenula i zalupila vratima.
To ne moguda zaboravim i to nikad sebi necu mocu da oprostim. Boze, kako sam bila slepa! I glupa! To sam pomislila previse puta od onog dogadjaja.
Lezala sam na trosedu. Okrenula sma se na stranu. Ben je rekao da me je zedan. To me je nateralo da se nasmesim sama za sebe jer sam se osecala jako lepo, razmisljajuci o tome sto je rekao. Ali, da li me zaista mrzi ili ne? Da li bi mi rekao da je stvarno ljut na mene? I da je stvarno toliko besan, zasto bi se onda ponasao ovako? Zavrnula sam rukav i pogledala u modrice i ogrebotine kojima je moja leva strana tela bila potpuno prekrivena. Nesto od toga ce sigurno ostaviti oziljak. Baka mi je dala neku kremu koja sprecava nastanak oziljka, a one koji su vec nastali izbledjuje, pa sam to mazala ovog jutra. Pitala sam se zasto nosam uzela parce ogledala i upoznala ga sa Aleksovim vratom.
Moje misli prekinulo je otvaranje i zatvaranje vrata, i znala sam da je to bila ili Viktorija, ili Ben, ili Sara, koji su prestali da kucaju i sad su ulazili kao da ulaze u svoj stan.
Ne ustajuci s kauca, podigla sam glavu i videla Bena koji je usao u sobu. Smesio se.
“Hej, mala“, rekao je sa velikim osmehom.
kad sam videla kako se smesi pomislila sam na smeh zlobe i zavisti. On mene mrzi, to je to.

„Hej“, rekla sam skrecuci pogled.
Lwgao je preko mene u poziciji u kojoj se nalazis kad se uzdignes dok radis sklekove. Njegove ruke su bile sa leve i desne strane mojih ramena, a glava mu je bila iznad moje tako da mu je lice bilo ispred mog.
“Sta je bilo?“, pitao je posto me je oznavao dovoljno dobro da to provali.
Skrenula sam pogled. Zasto me pita sta nije u redu ako me prezire?
“Amelija“, rekao je uhvativsi me za bradu i okrenuvsi mi lice tako da me gleda u oci, „sta ti je?“
Napravila sam dugu pauzu razmisljajuci sta da kazem. Pitao me je sta nije u redu. Da li da kazem nista i pravim se da je sve okej? Ne, znace da lazem. Ili da izmislim nesto drugo? Da je, ne znam, Viktorija povredila nogu? Ne, zna da bih ja sad bila kod nje da je to tako.
A da predjem pravo na stvar?
podigla sma pogled i sudarila se sa njegovim morsko plavim ocima.
“Da li me mrzis?“
Nasmejao se. Poceo je da se smeje. Nervirao me je.
Uhvatila sam ga za ramena i protresla sam ga.
“Prekini! Ozbiljna sam“.
Nastavio da se smeje. Bio je jako sladak i iako me je nervirao, nisam htela da stane jer sam volela da ga gledam kako se smeje.
Nastavio je da se smeje i onda je rekao: „Ne, Emili, ne mrzim te. U stvari te volim“, rekao je sa osmehom, ali sam i dalje bila ubedjena da me prezire.
Ponovo sam skrenula pogled i pocela da razmisljam sta sad da kazem. Sinoc smo dugo razgovarali na tu temu jer sam ja vec tad pocela da se plasim da me on prezire. Te veceri me je uverio da u stvari zaista nije ljut, ali sam s ejutros probudila uvedjena da jeste.
“Amelija“, rekao je, „moras HITNO da prestanes ovo da radis sebi. Rekao sam ti – nisam ljut“.
Pogledala sam se i on je savio ruke priblizavajuci svoje usne mojima. Spustio ih je u moje i uvukao mi jezik u usta.
*
Izvadila sam telefon iz torbe, okrenula Viktoriju i prislonila ga uz lice.

Isla sam mracnim, uskim prolazom kog sam se uvek plasila jer je to bila Jozefova teritorija.

Bio je mrak. Koracala sam i culo se odzvanjanje mojih koraka u uskom prolazu. Nisam skoro nista videla.
Zvono je zvonilo i posle tri puta Viktorija se javila.
“Halo?“, rekla je.
Otvorila sam usta da joj nesto kazem, ali nisam uspela jer me je tri para ruku prikucalo uza zid i osetila sam ledenu saku preko usta. Htela sam da vristim, ali nisam mogla. Drzao je previse cvrsto. A onda mi se ispred ociju ukazalo Aleksovo lice.
________________________________
13. deo
.....................................................................

Aleksova ledena ruka bila mi je preko donje polovine lica. Bilo je hladno  i cula sam kisu koja polako pocinje da kaplje i pretvara se u pljusak. Aleksovo lice bilo je ispred mog i imao je isti ludacki pogled koji sam videla ispred one kuce. Bio je to divljacki, nasilan pogled.
Plasila sam se.
Sve bih dala da je Ben tu sada.
U mojoj ruci je bio telefon sa Viktorijom na vezi, i cula sam njen glas jako tiho odotdo: „Emili? Jesi li tu? Je l' sve okej? AMELIJA? Jesi li ziva? Znas sta, ako me opet...“
Brzo sam prekinula i gurnula telefon u dzep. Neso mi je govorilo da ce mi trebati kasnije, i to ocajnicki.
“Zdravo, Emili“, rekao je Aleks. Kezio se. Bio je jako jeziv. Plasila sam se. Sve bih dala d je bilo ko tu. Ben, tata, Dzon, Sara, Viktorija, gospodin Henc... Bilo ko. Govorio je tiho i pokazivao mi je savrsene zube u zlobnom osmehu. Bila je noc i ja sam videla samo polovinu njegovog lica. Osecala sam suze koje su mi bezale niz lice. Ne smem d aplacem. Ne smem da mu pokazem da s eplasim. Moram da budem jaka.
Pocela  sam da se otimam. Niko mi nije drzao noge, samo cele ruke i ramena. Njihovi ledeni prsti bili su mi po rukamai kljucnoj kosti. Mlatarala sam nogama i sutirala ih od sebe. Bili su uzasno krupni, i bilo ih je cetvorica. Uspela sam da odgurnem onog koji me je drzao za ramena i on je ustuknuo i udario Aleksa koji s eonda i sam zateturao. Pocela sma da se trgam jos jace i odgurnula sam i onz dvojicu. Pala sam na pod, brzo ustala i potrcala.
Nije vredelo. Ponovo su me stigli i jos jednom prikucali uza zid, ovog puta su drzale mnogo jace. Stvarno je bolelo.
“Nemoj da bezis, Emili“, rekao je Aleks. „Ti i ja imamo posao koji je odavno trebalo da obavimo. Momci, znate sta treba da radite“, rekao je i okrenuo nam ledja.
Prebacili su mi dzak preko glave i sve se zacrnelo.
*
Ben je zavrsio s treningom koji je bio duzi nego inace.  Trenirali su za takmicenje na koje idu za par meseci. Danasnji trening bio je bas dobar. Zavrsili su ga uz bucan pozdrav i momci su krenuli prema svlacionici gde ce se istusirati i presvuci.
Ben je usao u tus kabinu i odvrnuo vodu. Oprao je kosu i istusirao se. Izasao je, obukao se i pokupio telefon. Jedna poruka.
Uzeo je ranac, javio se ortacima i izasao.
Otvorio je poruku. Emili. Pisalo je samo:
dodj
Pokusao je da je pozove. Govorna posta. Poslao joj je bezbroj poruka. Prva mu se vratila uz napomenu operatera da nije uspesno poslata. Ostale su samo tako stajale, ona ih nije ni otvorila, ni procitala, a kamoli odgovorila. Pomislio je da je to cudno. Onda je predpostavio da se samo zeza. Radila je ovo vise puta, uspanicila ga i na kraju je sve ispalo dobro. Opustio se, stavio slusalice u usi i nastavio d ahda do kuce. Dan je bio jako lep i suncan.
Kod kuce je usao u sobu, pustio ranac na pod i prisao prozoru. Emilina soba bila je identcna kao prosle veceri. Niko nije tamo krocio celu noc, sto se videlo po krevetu koji je izgledao potpuno isto. Ona te noci nije dolazila kuci. Ovo je vec pocelo da ga zabrinjava. Mozda je samo prespavala u nekom delu kuce koji nije njena soba?
Izasao je iz stana i prisoa vratima njenog stana. Pokucao je. Nista. Sacekao je malo, i pokucao ponovo, ovog puta zustrije. Opet nije bilo nikakvog odgovora. Poceo je da vec lupa na vrata, dozivao ju je, vikao, zvonio, opet udarao, nista. Ona nije tamo.
Vratio se u stan. U dnevnoj sobi je Maja lakirala nokte na desnom stopalu koje je podigla na sto.
“Zasto tako juris za njom? Ako joj lupas na vrata, nece se pre odljutiti“, rekla je Maja hladno ne dizuci pogled kad je usao.
“Nije ljuta“, rekao je Ben vec pomalo zabrinuto. „Maja, znas li sta znaci kad ti se poruka vrati? Nikad mi se to nije desilo ranije“.
“Hm, mozda se tvoj golub pismonosa zbunio“, rekla je Maja sarkasticno nezainteresovanim glasom.
“Majo, ozbiljan sam“, rece Ben pocinjuci da se nervira.
“Sta si slao? Pismo?“
“NE. Poruku. SMS“.
“Okej, deko“.
“Daj, ozbiljno te pitam!“
“Pre svega, zasto si uopste i SLAO SMS? To je za DEDE. Niko tov ise ne koristi. Sta je sa what'sapp-om, viberom, fejsom?“
To jeste bilo cudno. Zasto je Amelija poslala SMS?
“Majo, Emili mi je poslala jako cudnu poruku i moj odgovor nije uspesno poslat. VRATIO SE. Da li ti se to ikad desilo?“
“Am... pa, jednoj od mojih drugarica jeste“, rekla je Maja. „Poslala je poruku bivsem, ali joj se vratila jer je telefon bio unisten sekund pre nego sto je primio odgovor“.
“Kako to mislis unisten?“, Ben je postajao sve zabrinutiji i  zabrinutiji.
“Pa, smrvljen cekicem, ispusten sa petnaestog sprata ili pregazen nekim kamionom... Smrvljen“.
To je Benu bilo dovoljno. Okrenuo se i izasao iz stana. Uputio se ka Viktorijinoj kuci. Imao je cudan nagon da se prvo obrati njoj, jer ona mozda zna gde je Amelija i sta se desava.
Prisao je vratima i pozvonio.
“Viktorija je otvorila u ogromnom dresu koji joj je bio deset brojeva veci. Uvek ga je nosila po kuci.
“Cao, Ben! Sta ima? Udji!“
“Ne mogu. Moram nesto da te pitam. Kad si poslednji put videla Emili?“
“Am... u stvari, ja sam htelka to tebe da pitam“, rekla je Viktorija.
“Sinoc smo se dogovorile da dodje kod mene i ona me je zvala i ja sam se javila, ali sa druge strane slusalice cula se samo kisa i necije tesko disanje. Cula sma i teske korake, kao da je tu bilo vise ljudi. Prekinula je vezu i od tad do sad sam je zvala bezbroj puta, uvek dobijam govornu postu“.
“Znam i ja“, rekao je Ben.
“Vau“, rekla je Viktorija nabravsi celo i oborivsi pogled.
“Da pitamo Saru? Mozda ona zna?“, predlozio je Ben.
“Ne, ona se vratila kuci pre 2 dana. Najbolje d ajoj nista ne javljamo, samo ce se nerivrati bez veze.
“A da odemo da je potrazimo?“, pitao je Ben, sada definitvno zabrinut.
“Da cunjamo besciljno gradom i da je trazimo? Ne, to nece pomoci. Mozda bi samo trebalo da odemo u policiju i prijavimo njen  nestanak“, rekla je Viktorija.
*
Sunce mi je przilo u oci i probudilo me je. Trebalo mi je nekoliko sekundi da shvatim da su mi ruke na ledjima vezane oko nogara stola u ogromnoj, svetloj sobi. Noge su mi bile vezane jedna za drugu. Soba je bila ogromna i svetla. Uz zidove su stajali ogromni ormani od hrastovine prepuni knjiga presvucenih kozom. Tu je bio ogroman kamin, veliki radni sto, dva troseda i dvosed, i jedna fotelja. Pod je bio drven i sa plafona je visio ogroman kristalni luster. Licilo je na biblioteku u kuci nekih bogatasa. Ogromna vrata sa poslacenim kvakama i zvekirima su izgledala sablasno. Videla sam ogromno ogledalo u kome sam videla svoj odraz. Sedela sam na podu, ruku vezanih oko nogara, sa sirokom srebrnom trakom preko usta i nogama vezanim jednu za drugu. Pocela sam da se otimam. Pokusala sam sve da razdvojim ruke, ali samo je jako bolelo. Konopci su me grebali po clancima i usecali mi se u kozu. Bolelo je. Pokusala sma da vicem, ali zaslo je smao nejasno 'MMmmmm!' mumlanje. Pocela sma da se ritam. Sto se zatresao i zelena keramicka lampa koja je stajala na njemu je pala uz glasam tresak. Parcici stakla i porcelana su se razleteli svuda po sobi i jedan me je rasekao po obrazu. Posle praska od razbijanja lampe, cula sam korake i nekoliko sekudni kasnije vrata su s eotvorila i Aleks je usao unutra sa zlobnim smeskom.
“Opa, vidi ko nam se probudio“, rekao je.
Prisao mi je krupnim koracima, klekao ispred mene i uhvatio mi bradu prstima, jako mi stiskajuci obraze. Trgla sam glavu u stranu i zbacila njegovu ruku.
“Nista licno, Emili“, rekao je Aleks hladno, ustajuci i gledajuci u mene sa visine.
“Ti ima sono sto mi pripada i ako ti i tvoj decko budete saradjivali, sve ce biti gotovo brzo i niko nece biti povredjen. U suprotnom, pa, ne mogu da obecam bas svetao kraj“.
S tim recima je napustio sobu zalupivsi vrata za sobom.
_________________________________
13. deo

....................................................................

Moram da izadjem odavde.
Nisam nista jela 3 dana, stomak mi urla, glava me jako boli i zglobovi me peku. Osecam se kao da su mi noge od olova.  Proteklih setiri sata provela sam pokusavajuci da oslobodim ruke. Bilo je jako tesko jer je Aleks obavio sest ili sedam slojeva siroke lepljive trake oko mojih zglobova pobrinuvsi se da nema sile da ih razdvojim. Ruke su mi bila obavijene oko debelog, kitnjastog nogara glomaznog, velelepnog stola u biblioteci Aleksove kuce. Posle dugog istrazivanja, shvatila sam da na stolu postoji mala povrsina koju je osoba koja je lakirala sto promasila. Taj deo bio je nesto hrapaviji i grublji od ostatka glatke i hladne povrsine, i ja sam neprestano trljala ruke o to, pokusavajuci svom silinom da skinem lepljivu traku. Sve sto sma htela bilo je da odem odavde. Lepljiva traka kosu sma satima trljala o hrapavo mesto samo se mnalo izlizala i izgrebala, nije izgledalo kao da ce popustiti. Pratila sam vreme podnom satu koji je stajao pored velikog ormara sa knjigama. Sat je bio drven, sa pozlacenim ukrasima i nekim grbom u sredini, za koji predpostavljam da je grb Aleksove porodice. Gledala sam kako se velika kazaljka sporo pomera u pratnji male. Sati su prolazili, i ja nisam prestajala. Moram da dodjem do prozora. Odatle cu moci da vidim gde sam i shvatim kako d aizadjem odavde. Bila sma vezana na mestu iz cije se perspektive nije apsolutno nista videlo, a unala sam da bi korak unapre bio dovoljan da nekom savrseno mogu opisati sta vidim. Pogled mi je pao na pod i tu sam videla male parcice stakla i plastike koji su predstavljali ono sto je ostalo od mog belog ajfona, nakon sto ga je Aleks bacio i petom svoje bele forsice pretvorio u paramparcad. Ali pre nego sto ga je smrskao, izvadio je moju karticu. Nisam znala sta je nameravao da uradi sa njom, ali mi se to nikako nije dopadalo. Pored parcica mog telefona stajali su ostaci zelene keramicke lampe koju sam juce razbila. Posekotina koja je nastala u tom trenutku mi je pulsirala na licu.
Moram da dodjem do prozora, jednostavno moram. Onda moram da nadjem nacin da pozovem Bena ili Viktoriju. Mama i tata se vracaju danas, MORAM da izadjem odavde sto pre. Pocela sam da tresem ruke i da ih grcevito trgam. Bilo mi je muka od glupe ljepljive trake. Zglobovi su me pekli. Osecala sam se slabo. Sve me je bolelo. I bila sam besna. Pocela sam da se trgam i veliki glomazni sto pomakao s epar milimetara, glasno skripuci. Iznenada sam dobila ideju. Ipak, znala sam da ce Aleks doci kad cuje skripu stola, pa sam cekala. I naravno, Aleks se pojavio u roku od petnaest sekundi. Samouvereno je usao u sobu drzeci ciniju jagoda i badema sa cokoladnim prelivom. Ubila bih za malo hrane sada.
“Hej, Emili“, rekao je nonsalantno.  „Sta ima?“
Streljala sma ga pogledom. Pokusala sam ocima da probusim rupu u njegovom trupu, ali se to nije desilo. Umesto toga, Aleks je napravio dva koraka u mom pravcu, kleknuo, uneo mi s eu facu i u jednom brzom i bolnom potezu skinuo siroku traku sa mog lica. Istog momenta kad je to uradio, savila sam obe noge u istovreme i iz sakupila svu snagu koja mi je bila preostala, iako mi je trebala za plan. Ipak, nisam mogla da mislim na plan, toliko sam ga mrzela. Gurnula sam ga sve snage nogama i one je poleteo u nazad i prosuo se po podu, cinija sa jagodama i bademima mu je izletela iz ruku i cokoladom umrljane jagode i bademi su poleteli us vim prvacima, a cokoladni sirup mu se prosuo po majici. Brzo se pridigao, drzeci se za svoj savrseno prav nos, koji je krvario.
“Voleo bih da mozes da znas sta bih ti sad uradio da mi nisi potrebna kasnije“, rekao je prezrivo. „Ali jesi“. Bez reci se okrenuo, sutnuo jednu sirotu jagodu koja mu se nasla na putu i krupnim koracima izasao iz sobe.
Na sta je mislio? Potrebna? Kako to misli? Pretrnula sam. Sta ako planira da sprovede ono sto sus vi pomislili kad sam im ispricala za kucu – da li ce me silovati? Da li ce me muciti do smrti? Ili, jos gore, hoce li me prisiliti da ga gledam kako muci do smrti nekog koga volim? STA AKO ME NATERA D AGLEDAM DOK SILUJE VIKTORIJU? Sta ako me bude terao da gledam kako opet prebija Bena? Sta ako naudi mami i tati?
*
“O boze, o boze, o boze, O BOZE!“, kukala je Viktorija uspaniceno hodajuci levo-desno po sobi. Ben je sedeo na fotelji i zamisljeno belnuo u zid napregnuto razmisljajuci. U poslednje vreme, to je bilo sve sto se desavalo – on je razmisljao a Viktorija je panicila.
“Sta ako je drze negde bez svetla, vazduha i hrane? Sta ako je drogiraju? Sta ako..“
“Viktorija, daj se smiriti“, rekao je Ben osmi put tog dana.
“Da se SMIRIM? Kako to mislis da se smirim!? Jesi li ti svestan sta joj se moze desavati u  ovom trenutku? Sta ako je BAS sad sedmorica matorih, debelih, znojavih, celavih, odvratnih, dlakavih ljudi u nekoj kafani koristi u isto vreme?“
Ben se najezio. Kroz kicmu su mu kao strela proleteli zmarci. NE, rece sebi odlucno. To NIJE ono sto se desava.
“NE“, rekao je odlucno. „Moras da se opustis. Ne pomazes tako.“
“Bas me briga! Znam TACNO sta joj se desava. Otisla je sa drugaricom u Pariz i tamo su na aerodromu upoznali superslatkog decka koji ih je pozvao na zurku i onda su one nemu dale adresu i brojeve telefona i onda ih je on na prevaru oteo i sad imamo 2 dana d aih nadjemo inace ce ih nadrogirati, obuci u droljastu odecu i prodavati, ili ih prisiljavati da se bave prostitucijom ili nesto mnogo gore..."
"Okej, sa dod reci do reci prepricavas prvi deo Taken-a. Previse puta si ga gledala. Ameliju niko nece prodati, veruj mi. Samo moramo da je nadjemo".
"Ali kako?", zavapila je Viktorija. "Niko u gradu je nije video, i nije ni na jednom mestu gde bi mogla biti. Kao u zemlju da je propala. Bukbvalno je NIGDE nema."
"Ne mogu da tvrdim", rekao je Ben ustajuci, "ali imam osecaj da Aleks ima veze sa ovim".
Viktorija je sarkasticno frknula.
"Okej Ben, shvatam da prezires Aleksa, i treba, ali NEMA SANSE da je on sposoban za ovako nesto. Veruj mi, OVO SAD nije njegova krivica".
"Viktorija, on nije glup. Uopste nije glup. Veruj mi da je umesao prste u ovo, samo nam treba dovoljno dokaza. Dodji, idemo da nadjemo njegovu adresu."
"Sta? Ne! Ako je on hteo nesto od Emili, zasto bi oteo nju? Bilo bi logicnije da otme nekog njoj bliskog, kao tebe, mene, Saru ili njene roditelje. Ovako nema smisla".
"O ima smisla", rekao je Ben mracno. "Aleks nema nameru da ucenjuje Emili".
"Nema?"
"Ne, nego mene. Zato sto zna da mi je ona dala karte. Avionske karte za Njujork su kod mene."
Viktorija zblanuto ucuta. Onda se sabra, protrese glavom i rece: "To vec ima smisla. Ipak, i dalje mislim da on nema veze sa ovim".
"Razmisli", rekao je Ben, "ako to nije on, ko bi drugi to mogao da bude? Sta bi neko drugi hteo od nje?"
"A kako bi bilo da to malo prestanes da budes ljubomorni i opsesivni decko koji njega krivi za sve! On NIJE kriv. Ne znam ko je i ne znam zasto, ali znam da to sigurno nije on".
"Dobro, ako si sigurna", rekao je Ben slezuci ramenima. "Samo sto sam i dalje ubedjen da je to on i kad budes videla da sam bio u pravu, sa zadovoljstvom cu da ti kazem Rekao sam ti! i tebi ce biti zao sto mi nisi poverovala".
____________________________________________
14. deo
..................................................................

Aleks je uleteo u sobu uz glasak prasak vratima. Bio je u zurbi, i bio je u pratnji jos dva decka, mnogo krupnija od njega. Kapsi su mi bili teski. Spustali su se, bele tackice su mi iskakale pred ocima. Cula su mi bila oslabljena. Jedva sam ista i primetila kad su usli. Odavno sam bila prestala da pokusavam da se izvucem iz lepljive trake koja me je vezivala tu i vec danima sam samo bezivotno lezala tu. Osecala sam se kao da me neko nozem reze iznutra. Nisam mogla da se pomerim, i samo sam gledala Aleksa kako stpji tamo.
“Emili, vrmee je da krenemo“, rekao je tajanstveno. „Ben je ovde, ne zelimo da te vidi takvu, zar ne? Otkrio je gde si i sada moramo da te sklonimo. Barem dok ne uradis ono za sta mi trebas, a kasnije cu ti objasniti sta je to. Momci, znate sta treba da radite“.
Ona dvojica su mi prisla, bez problema skinula ostatak trake sa mojih zblobova, a aonda me je jedan prebacio preko ogromnog ramena i izasli smo iz sobe. Davala sam sve od sebe da se otimam, da ga udarim najjace sto mogu, da padnem na pod, podignem se i bezim, ali nisam mogla. Proslo je devet dana od kako nisam nista stavila u usta sem nekoliko bednih casa vode koje se Aleks setio da donese i jagoda i slaga sa poda biblioteke, u ocaju. Osecala sam se slabo i nevidljivo. Kao duh. Dozvolila sam dzinu da me iznese iz kuce i strpa na zadnje sediste kola, ugledavsi krajickom oka Benov motor ispred ogromne bele vile. Znala sam da je tamo, ali Aleks i dva Golijata od kojih me je jedan nosio i ja smo prosli mracnim i vlaznim hodnikom ispod zemlje, u kome nije  bilo sanse da nas vide. Glava mi je pala na sediste i zatvorila sam oci, iscrpljena.

*

Probudilo me je grubo drmusanje. S naporom sam podigla kapke i sledeceg sekunda, opet sam gledala u naopacke okrenuta ledja jednog od dzinova, koji su me nosili ka jednoj maloj ali veoma lepoj drvenoj kuci. Usli smo unutra i on me je grubo bacio na trosed. Potom njih dvojica izadjose, a Aleks je klekao pored troseda, tako da su njegove oci bile u visini mojih. Plasila sam se. Aleks je rekao: „Ovo je kuca koja ti pripada u naredna dva dana. Slobodna si da se kreces gde god zelis i kad god zelis, unutar kuce. Nema nacina da izadjes, veruj mi, dok ja ne dodjem po tebe. Imas tople vode u bojleru gore, ciste odece u ormaru i hrane u frizideru. Imas Wi-fi i TV“.

Rekavsi ovo, ustao je, zaobisao trosed i izasao iz kuce zakljucavsi vrata. Nisam imala snage da se pomerim. Bila sam sigurna da cu umreti. Mrzela sam Aleksa. A onda sam se setila mame i tate, koji su se vratili iz Soluna i nisu me nasli. Setila sam se Bena i Viktorije koji me neumorno traze. Preplavio me je bes. Zelela sam nesto d apolomim. Zelela sma nekog d apovredim. Zelela sam da neko oseti ono sto ja osecam, da me neko razume i da zna kroz sta prolazim. Bes i gnev su me napunili nekom providnom, elektricnom energijom, koja mi je dala snage da besno skocim sa troseda. Nisam osecala svoje telo, bilo ja kao tudje. Nije mi smetalo. Prisla sam ogromnom prozoru , koji je bio citav jedan zid sobe. Strgla sam belu lanenu zavesu koja mi je stajala na putu, stisla obe pesnice  i clancima udarila o staklo sto sam jace mogla. Zelela sam da izadjem odatle. Nije pomoglo. Clanci su mi pobeleli i zapekli me jos jace. Pala sam na kolena. Boelo me je sve, ponovo. Energija koju sam malopre imala je iscezla i osecala sam se isto kao pre, umorno i iscedjeno. Odvukla sma se od frizidera, otvorila ga i videla da je prepun hrane. Uzela sam ono sto mi je bilo najblize - bananu. Oljustila sam je, bacila koru na pod i celu strpala u usta. Banana mi je prosla kroz telo kao lek. Osecla sam se petsto puta bolje. Pojela sam dva batakaa, ciniju jagoda, dva parceta hleba i flasu cedjenog djusa od pomorandze. Stala sam tek kad sam zavrsila parce cokoladne torte. Osecala sam se mnogo, mnogo bolje, lepse i lakse, sto je cudno sobzirom na to da sam upravo pojela oko 5 kila hrane. Otrcala sam do kupatila laka kao pero, svukla uzasno prljavu odecu sa sebe i usla pod tus. Odvrnula sam toplu vodu i podigla lice tako da mi pada na njega. Voda mi se slivala niz obraze, vrat, kljucnu kost i ledja i to je bilo najlepse tusiranje koje sam ikad imala. Staja sam tako, pod vodom, sa licem i zatvorenim ocima krenutim ka tusu, dom mi se voda slivala na lice, sigurno deset minuta. Onda sam izasla napolje, obmotala se u veliki, mekani beli peskir i prvi put u poslednjih nekoliko dana se susrela sam svojim odrazim u ogledalu. Obrazi su mi bili upali, imala sma velike podocnjake i kljucna i karlicna kost su mi vidno srcale. Bila sam znatno mrsavija. Tresla sam se. Usla sam u spavacu sobu i otvorila sam ormar. Bio je pun odece koja je bila moja. Nije mi bilo jasno kako je Aleks svu moju odecu prebacio tu, ali tu je bila, uredno slozena. Izvukla sam najsiri duks koji sam nasla i sorts u kome spavam. Duks je bio Benov, ostao je kod mene kad ga je jednom zaboravio. Od tad sam se salila da mu ga nikad necu vratiti. Navukla sam ga preko glave i odjednom sam osetila njegov miris. To me je u isto vreme ucinilo i srecnom i tuznom, i pala sam na krevet i zaspala u suzama, ponovo, pitajuci se sta Aleks hoce od mene.

Nadam se da ste uzivale!
Nastavak posle 10 komentara. Komentarisite! ♥
xoxo, Nathalie