Usamljenost Prostih Brojeva - Paolo Đordano

Hej, devojke! Dakle, ovo je prvi post u kome cemo pricati o knjizi.

Knjiga koju cu vam danas spomenuti je knjiga koju sam skoro procitala.
Ovo je jos jedna od rubrika koje cemo imati ovde - Bookclub. Napisacu post svaki put kad procitam neku knjigu koju zelim d apodelim sa vama. Ovu knjigu sam procitala pre oko 10 dana i sada cu vam napisati nesto o njoj.

Ovako izgleda korica knjige od izdanja koje sam ja citala. Dakle, ovu knjigu pisao je jedan Italijanski pisac po imenu Paolo Đordano. Knjiga je poprilicno teska i nema srecan kraj. Ja sam jako plakala na jednom delu.
Radi se o zivotima jedne devojke i jednog decka koji se u jednom trenutku ukrste. Devojka ima bogate roditelje. Otac joj je jako strog, ali zbog toga je izazvao to da ga rodjena cerka prezire. Ona je anoreksicna. Kad je bila mala otac ju je terao da nauci da skija, i jednom prilikom je polomila lisnu kost, od kada joj je jedna noga potpuno nepokretna. Od tada prezire oca i tetovira se.

Decak je rodjen sa sestrom bliznakinjom koja je zaostala u razvoju. Niko ih nikad nije pozivao na rodjendane. Kada su imali 8 godina jedan drug ih je pozvao oboje. Mateju (decak iz knjige) je bilo sramota da se tamo pojavi sa retardiranom sestrom pa ju je ostavio u parku i rekao joj da ga saceka. Kad se posle rodjendana vratio po nju nikad je nije nasao, niti su je ikad posle toga nasli. To u njemu izaziva konstantnu potrebu za samopovredjivanjem. Njih dvoje se upoznaju i u jednom trenutku se cak i poljube, ali onda se razdvoje jer on dobije posao na matematickom univerzitetu u inostranstvu. On se zaposli tamo, ona se uda i tako se potpuno razdvoje na 10 godina. Devet godina nakon sto ga je poslednji put videla, Alice (devojka) odlazi u bolnicu jer zbog anoreksije ne moze da ima decu i tamo srece Matejinu bliznakinju, odraslu devojku. Salje Mateji pismo.

Necu vam reci sta se dalje desava, moracete da procitate knjigu :D

Girls love...

Da li ste vec procitale knjigu?
Ako jeste, kako vam se dopada?
Ako niste, planirate li? :)

xoxo, Natalija